Представа крагујевачког Књажевско-српског театра „Један човек, двојица газда” одушевила је публику на управо завршеним 9. Казалишним сусретима ВИРКАС 2013 у Вировитици. За, готово месец дана, вировитичка публика је била у прилици да погледа 27 представа из Хрватске, Словеније, БиХ и Србије. „Један човек, двојица газда” крагујевачког Театра коју је по литерарном предлошку енглеског писца Ричарда Бина режирао Небојша Брадић, по оцени публике убедљиво је другопласирана на овом међународном фестивалу, са просечном оценом, по мишљењу публике - 4,96, тик иза првопласиране „Балон”, загребачког Театра „Егзит” која је проглашена за „најслађу представу ВИРКАСА” са оценом 4,97 по мишљењу вировитичке фестивалске публике.
„Изграђена на предлошцима бројних сличних комедија, тако да можемо чак говорити и о архетипској утемељености дјела - прије свега у теми и ликовима. Колико је занимљив однос између слуге и господара те коликим он несугласјем може функционирати као веза која постоји као одраз великога повјерења, али и међусобних лажи, показала је ова представа. Одличан Миодраг Пејковић у главној улози „човека", односно слуге, приказао је цијели зброј особина онога Голдонијевог па Беановог и на крају сувременог сналажљивца. Вођен својом глађу, не само за храном, већ и тјелесним и новчаним ужицима, неколико пута испада из улоге. Занимљиво је тако видјети и чути што то точно глумац мисли, а говори кроз лик, точније, што то лик мисли па говори кроз глумца - сваким ће тим „испадом" публику насмијати, наругавши се њој, самоме себи или лику којега глуми.”, написао је, између осталог, о крагујевачкој представи један од водећих позоришних критичара Јосип Стрија, додавши још и ово: „Паралела коју можемо повући с данашњим друштвом у односу на задовољство је она социјална -брига за самога себе кроз основне животне потребе. Љествицу потреба ће сам Небојша Брадић сложити према својим потребама питајући се (док испада из улоге), што то точно публика мисли што би била његова даљња мотивација за наставак представе. Ту ћемо схватити како се представа неће темељити на високим моралним начелима, како би публику научила или одгојила, већ ће јој прва функција бити она забавна. Смијат ћемо се тако познатој сцени послуживања за столом двоје господара у исто вријеме - смијемо се прије свега поступцима гладнога и уплашенога малога човјека који настоји свима удовољити, а понајвише себи. И све остале смијешне ситуације нагласит ће оно мање добро у људском схваћању морала, а с друге стране нагласит ће управо то - да је нетко, односно да смо сви људи.
Представа Један човек, двојица газда успјела је остварити свој циљ - забавити и насмијати публику. Унаточ свим хвалама и истицањима високих жанрова као посебних и „бољих” од нижих, комедија, а тако и ова, увијек остаје боље прихваћена. Стварност често смета па бијег у свијет у којему се све да изгладити на једноставан начин, у којему је смијешно бити стар и падати низ стубе или бити онај којега сви искориштавају олакшава свакодневицу. Добра комедија попут ове не остаје само свијет забаве доживљен из публике већ у стварност уноси мало оптимизма, весеља и жеље за промјеном јер стварност никада не треба схватити до краја озбиљно.”, закључио је своју критику Стрија.
Представа „Један човек, двојица газда” на репертоару матичне куће је у суботу, 16. марта.
Нема коментара:
Постави коментар