недеља, 25. септембар 2016.

Представа Преваранти у сукњи на сцени Позоришта Добрица Милутиновић у Сремској Митровици


 ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ ГОСТУЈУ У ВОЈВОДИНИ  | Књажевско-српски театар Knjaževsko-srpski teatar Княжеско-сербский театр | Scoop.it
КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР -- актуелности


Крагујевачки театар је данас оточео турнеју у Војводини, у оквиру које
ће своје представе изводити у Сремској Митровици, Вршцу и Бачком
Петровцу. Ансамбл Књажевско-српског театра представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ вечерас изводи у позоришту Добрица Милутиновић у Сремској Митровици. Представу ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ по тексту К. .Лудвига која је премијерно изведена 28. маја 2015. године у Крагујевцу режирао је Милић Јовановић. Главне улоге Леа и Џека тумаче Душан Станикић и Ђорђе Симић,  а упредстави играју и Катарина Јанковић, Ана Тодоровић Диало, Марина Стојановић, Никола Милојевић, Здравко Малетић и Чедомир Штајн.

петак, 02. септембар 2016.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР НА ТРЕЋЕМ ФЕСТИВАЛУ ДУОДРАМЕ У ТОПОЛИ

„У ствари, театар“ у такмичарском програму фестивала

Фестивал дуодраме се одржава од 3-9. септембра у Тополи, а на репертоару су шест представе у званичној конкуренцији и једна у част награђених.
Књажевско-српски театар у понедељак , 5. септембра у 20 сати учествује на Фестивалу дуодраме у Тополи са представом "Уствари, театар" која је рађена по тексту Драгане Бошковић, режија Андреа Ада Лазић. Комад је премијерно је изведен 15. фебруара 2016. године на сцени крагујевачког театра.
У овој дуодрами играју Нада Јуришић у улози Надежде и Јасмина Димитријевић као Џеси. Ауторски тим представе чине Ферид Карајица, сценски покрет, Миливоје Штуловић, сценограф, Јелена Јањатовић, костимограф и Драгослав Танасковић, композитор.
Фестивал 9. септембра затвара монодрама крагујевачког театра "Дневник једног лудака" у режији Душана Станикића и извођењу Ивана Видосављевића.

www.joakimvujic.com

недеља, 19. јун 2016.

ЈОШ ЈЕДНА НАГРАДА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОМ ТЕАТРУ

Марина Стојановић награђена на Трећем фестивалу "Буцини дани" www.joakimvujic.com


На управо завршеном фестивалу "Буцини дани" који се трећу годину за редом одржава у Александровцу стручни жири фестивала којим је председавала прослављена српска глумица Мира Бањац доделио је награду за глумачку бравуру " Златно зрно" глумици Књажевско-српског театра Марини Стојановић. Марини је награда припала за улогу "Пука" у представи "Сан летње ноћи".
Представу В. Шекспира "Сан летње ноћи" која је премијерно изведена 22. априла, а која је обележила позоришну сезону на измаку режирао је Пјер Валтер Полиц.

петак, 17. јун 2016.

НОВИЦА САВИЋ - биографија

Новица Савић(1943-2004) је дипломирао драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Изведено му је преко двадесет комада у домаћим позориштима. Режирали су их неки од наших најугледнијих редитеља (Б. Глигоровић, Бранко Плеша, Р. З. Дорић, Мики Стаменковић...).
Једна од најпознатјих и најбољих драма „Побратим“ (прва награда на конкурсу НП-а поводом 125 годишњице постојања) била је неколико сезона успешно играна на сцени Народног позоришта у Београду (режија:  Б. Глигоровић). Међу познатије комаде свакако спадају и „Како потаманити гамад“, „Велики Мак“, „Крвава тета“, „Ноћ у сред дана“ . . .
Телевизија му је извела осам ТВ драма. Писао је игране серије, забавне и документарние емисије . На њима је сарађивао са Бранком Шотром („Пуцањ у шљивику преко реке“), Слободаном Шијаном („ Градилиште „), Зринком Огрестом („Крадљивци возова „), Мишом Радивојевићем, Дудом Ћеремилац, Савом Мрмком, Батом Ченгицем  и другим тв и филмским режисерима.
Радио Београд и Радио Загреб су извели преко 60 његових радио драма. Исте су преведене, емитоване  и добијале награде  широм Европе. Објавио је три збирке приповедака („И ми смо људи“, „Из блата из прашине“, „Откуп“),  један роман („Каљуга“) и гомилу прича по скоро свим домаћим књижевним часописима.
 За драмско и прозно стваралаштво добио је бројна признања . Троструки је добитник награде Бранислав Нушић  Удружења драмских писаца, петоструки добитник награде за сатиричну причу Радоје Домановић, награда Милутин Ускоковић за најбољу кратку причу...
Новицу Савића су његови најближи познавали као тихог, скромног, једноставног и ненаметљивог човека. Живео је повучено, у уверењу, срећној или несрећној заблуди, да је довољно и једино важно, добро и посвећено радити свој посао. Најбоља илустрациуја тога је да је све што је икад објавио, сваки позоришни комад, тв и радио драма, скоро искључиво последица  учествовања на анонимним конкурсима. Без икакве жеље за саморекламерством и самоистицањем, осудио је себе на неку врсту изолације.  Био је од оне ретке врсте посвећеника која није умела да гаји пријатељства из користољубља. Сам је одабрао такав пут и никада се није жалио, иако је резултат такве одлуке углавном било оно што се зове голо преживљавање. И, још један врло битан резултат такве одлуке - стотинак необјављених рукописа драма, романа, прича)...
Уз један од последњих објављених комада изашла је и Савићава биографија коју писци обично сами  и обично веома опширно састављају. Његова биографија се свела на свега три реченице. Ево их:
„Новица Савић је рођен 10.11.1943. године. После свега што му се последњих година издешавало,  још живи. У Београду. „
Војислав Савић
www.joakimvujic.com

четвртак, 16. јун 2016.

НОВА ПРЕМИЈЕРА У КРАГУЈЕВАЧКОМ ТЕАТРУ!

Премијера представе Опет плаче, ал' сад од среће по тексту Новице Савића и режији Драгана Јаковљевића

Крагујевац, 21. јун 2016. године


"Тематски занимљива, ова комедија написана је драматуршки вешто, уз несумњиво познавање маловарошког менталитета: разговор петоро људи у чекаоници железничке станице открива готово све " тајне" живота провинцијске средине. И све би то могло изгледати комедиографски ишчашено и извитоперено кад не би било истинито и сасвим могућно у нас током последње деценије прошлог и почетком овог, XXI века. Разговор и све што се дешава у чекаоници железничке станице провинцијске варошице смештене на некој споредној прузи управо због очигледне истинитости уздиже се до метафоричне слике не само једне средине, него и читаве ове земље!"
др Рашко Јовановић
(Савремена српска драма 13, Београд, 2002)

Новица Савић
ОПЕТ ПЛАЧЕ, АЛ' САД ОД СРЕЋЕ

Лица:
ОЛИВЕРА: Исидора Рајковић
МУНИША: Иван Видосављевић
РАДОЈЕ: Здравко Малетић
ДРАГИЊА: Сања Матејић
РАДОЈКО: Драган Стокић
МУЗИЧАР: Драгослав Танасковић

Редитељ: Драган Јаковљевић
Сценограф: Миливоје Штуловић
Костимограф: Јелена Јањатовић
Композитор: Драгослав Танасковић
Инспицијент/суфлер: Рада Јовановић, Никола Стевовић
Тон: Иван Филиповић
Светло: Саша Радивојевић
Шминка: Марија Курћубић
Шеф сценске технике: Саша Ђорђевић
Гардероба: Драгица Илић, Мирјана Тодоровић
Столар: Зоран Јокановић
Реквизитери: Ненад Милорадовић, Марија Вујичић
Декоратери: Владан Бркић, Драган Милошевић, Марко Недељковић
Графички дизајн: Мина Баклижа

НОВИЦА САВИЋ - биографија
Новица Савић(1943-2004) је дипломирао драматургију у класи професора Јосипа Кулунџића. Изведено му је преко двадесет комада у домаћим позориштима. Режирали су их неки од наших најугледнијих редитеља (Б. Глигоровић, Бранко Плеша, Р. З. Дорић, Мики Стаменковић...).
Једна од најпознатјих и најбољих драма „Побратим“ (прва награда на конкурсу НП-а поводом 125 годишњице постојања) била је неколико сезона успешно играна на сцени Народног позоришта у Београду (режија:  Б. Глигоровић). Међу познатије комаде свакако спадају и „Како потаманити гамад“, „Велики Мак“, „Крвава тета“, „Ноћ у сред дана“ . . .
Телевизија му је извела осам ТВ драма. Писао је игране серије, забавне и документарние емисије . На њима је сарађивао са Бранком Шотром („Пуцањ у шљивику преко реке“), Слободаном Шијаном („ Градилиште „), Зринком Огрестом („Крадљивци возова „), Мишом Радивојевићем, Дудом Ћеремилац, Савом Мрмком, Батом Ченгицем  и другим тв и филмским режисерима.
Радио Београд и Радио Загреб су извели преко 60 његових радио драма. Исте су преведене, емитоване  и добијале награде  широм Европе. Објавио је три збирке приповедака („И ми смо људи“, „Из блата из прашине“, „Откуп“),  један роман („Каљуга“) и гомилу прича по скоро свим домаћим књижевним часописима.
 За драмско и прозно стваралаштво добио је бројна признања . Троструки је добитник награде Бранислав Нушић  Удружења драмских писаца, петоструки добитник награде за сатиричну причу Радоје Домановић, награда Милутин Ускоковић за најбољу кратку причу...
Новицу Савића су његови најближи познавали као тихог, скромног, једноставног и ненаметљивог човека. Живео је повучено, у уверењу, срећној или несрећној заблуди, да је довољно и једино важно, добро и посвећено радити свој посао. Најбоља илустрациуја тога је да је све што је икад објавио, сваки позоришни комад, тв и радио драма, скоро искључиво последица  учествовања на анонимним конкурсима. Без икакве жеље за саморекламерством и самоистицањем, осудио је себе на неку врсту изолације.  Био је од оне ретке врсте посвећеника која није умела да гаји пријатељства из користољубља. Сам је одабрао такав пут и никада се није жалио, иако је резултат такве одлуке углавном било оно што се зове голо преживљавање. И, још један врло битан резултат такве одлуке - стотинак необјављених рукописа драма, романа, прича)...
Уз један од последњих објављених комада изашла је и Савићава биографија коју писци обично сами  и обично веома опширно састављају. Његова биографија се свела на свега три реченице. Ево их:
„Новица Савић је рођен 10.11.1943. године. После свега што му се последњих година издешавало,  још живи. У Београду. „
Војислав Савић

среда, 15. јун 2016.

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ НА БУЦИНИМ ДАНИМА

Представом Сан летње ноћи Књажевско-српски театар учествује на трећем позоришном фестивалу "Буцини дани", који се одржава од 14. до 19. јуна у Александровцу. Комад, који је најновије остварење крагујевачког позоришта, по Шекспировом тексту режирао је Пјер Валтер Полиц.
Такмичарски програм доноси пет представа: "Сан летње ноћи", "Херострат" (Народно позориште Ниш), "Пијани" (Атеље 212 Београд), "Каубоји" (Народно позориште Кикинда) и "Иза кулиса" (Народно позориште Суботица). У част награђених биће изведена представа "Stand down" са Небојшом Миловановићем и гостима.
Стручни жири у саставу Мира Бањац, Ивана Жигон и Ана Софреновић, одлучиће којим глумцима ће припасти Златно зрно за најбољу мушку улогу, Златно зрно за најбољу женску улогу, Златно зрно за најбољег младог глумца/глумицу, Златно зрно за глумачку бравуру и Награда "Милосав Буца Мирковић" за глумачко остварење фестивала. Традиционално, биће додељена и награда за најбољу продукцију.
www.joakimvujic.com