петак, 17. фебруар 2017.

МИРКО БАБИЋ, ЛАУРЕАТ СРЕБРНЕ МЕДАЉЕ ЗА ЗАСЛУГЕ

Поводом Дана државности Председник Србије Томислав Николић одликовао је првака драме Књажевско-српског театра Мирка Бабића Сребрном медаљом за заслуге.
Ово признање Мирку Бабићу додељено је за изузетне заслуге и постигнуте резултате у културним делатностима. Свечана церемонија уручења сретењских одликовања истакнутим појединцима и институцијама одржана је 15. фебруара 2017. године у згради Предсеништва у Београду.
www.joakimvujic.com 

понедељак, 13. фебруар 2017.

СТАТУЕТА ЈОАКИМ ВУЈИЋ РЕНАТИ УЛМАНСКИ, ПРСТЕН СА ЛИКОМ ЈОАКИМА ВУЈИЋА МАРИНИ СТОЈАНОВИЋ

Крагујевачки Књажевско-српски театар доделио је Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за 2017. годину глумици Ренати Улмански.

Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра - Сретење свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу Статуете у саставу: мр Војо Лучић директор Књажевско-српског театра, позоришни критичар Жељко Јовановић, драматург Марија Солдатовић и глумци Ивана Недељковић и Чедомир Штајн једногласно је донео одлуку којом се Статуета додељује познатој српској глумици Ренати Улмански.
Жири у образложењу ове одлуке каже:
“Рената Улмански је омиљена глумица свих генерација са вишедеценијском успешном каријером филмске, телевизијске и позоришне глумице. Позоришне сцене на којима је играла оплеменила је својом уметничком јединственошћу бојећи драмске ликове особеним шармом и топлином.Својим дугогодишњим посвећеним глумачким ангажманом и постигнутим уметничким резултатима Рената је дала изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.“
Прстен са ликом Јоакима Вујића, додељује за изузетан допринос развоју Књажевско-српског театра и афирмацији његовог угледа у земљи и иностранству глумици Марини Стојановић.
Образложење
Марина Стојановић је глумица која се одликује оданошћу глумачкој професији и свом позоришту на чијим даскама дуже од тридесет година, заједно са својим колегама, ствара магију позоришне уметности. Она је глумица коју би свако позориште желело да има, аутентична и посвећена на сцени без обзира да ли је краљица, собарица, откачена бака, несрећна девојка из ирске провинције, госпођа министарка или бравурозни Шекспиров ПУК.
Годишња награда Миодрагу Пејковић за улогу Кир Јање у представи Јована Стерије Поповић „Кир Јања“, режија Драгана Варагић
Образложење
У улози Кир Јање Миодраг Пејковић је доказао своју глумачку зрелост, као и отвореност за модерно читање и инсценацију једног од најзначајнијих Стеријиних дела. Вођен вештом редитељском, али и глумачком руком Драгане Варагић успео је да нам пренесе вишеслојност лика Кир Јање. Својом глумачком харизмом и особеношћу која допире до сваког гледаоца Пејковић је потврдио да спада у малу групу српских глумаца који могу изнети један од најзначајнијих ликова српске драматургије, што Кир Јања засигурно јесте.

Годишња награда Ани Тодоровић, за улогу Хермије у представи Сан летње ноћи Вилијама Шекспира у режији Пјер Валтер Полица

Образложење
Ана је улогу Хермије одиграла вештим и прецизним глумачки средствима, а у првом плану њене игре, као и њеног глумачког деловања уопште, била је посвећеност представи као колективном чину.
Годишња награда за 2016. годину додељује се и инспицијенту Ради Јовановић.
Књажевско-српски театар ће своју годишњицу, 15.фебруара 2017. године облежити премијером представе УЈКА ВАЊА Анотна Павловича Чехова у режији Јована Грујића.

www.joakimvujic.com

четвртак, 09. фебруар 2017.

На Сретење у Књажевско-српском театру премијера представе УЈКА ВАЊА

Прошло је много година од како сам се први пут запитао шта је стварност. Не могу да се сетим тачно како сам дошао до тог питања, али знам сигурно да нисам још дошао до одговора. Уопштено, стварност је неухватљива, промењива и индивидуална категорија, мења се у односу на стуације које нам се дешавају и формира се у односу на догађања у друштву које нас окружује. Суштински, стварност се креира у нашим главама и крхка је, веома лако може да се преокрене, да преврне наш живот наглавачке.
Радећи на комаду „Ујка Вања“ А.П. Чехова са својим колегама, опет сам се суочио са овим питањима схвативши да нечија стварност услед различитих утицаја може постати и илузија. Оног тренутка када ту илузију разбијему у парчиће губимо тло под ногама, губимо цео систем уверења која су нас водила до тада кроз живот. Схватамо све наше заблуде и покушавамо да успоставимо неки нови систем који би нас одржавао на ногама, у животу. Тражимо неки нови смисао за који бисмо се ухватили као дављеник за сламчицу. Чехов је то, чини ми се, много добро знао и осећао, био хроничар човекових најдубљих тежњи и оставио нам у наслеђе да се сада ми бавимо тиме. Суштински, такви процеси се догађају сваком човеку на овоме свету, али, да ли се кроз ове процесе напредује и шта добијамо тиме, да ли су та нова искуства и нови смисао само нове илузије, нове сламчице, само следећи степеник који треба разбити? Да, свакако, на том нашем путу тражења идеалне стварности за нас, треба прећи много степеница, суочити се са колективним слепилом које нас окружује, са немогућношћу да туђе разумевање тренутног стања и туђу стварност-илузију разбијемо и разобличимо. И када бисмо све то успели опет нас иза неког угла чека нека наша нова потреба, нека нова илузија докживот неумољиво иде напред. Шта се налази на крају тог нашег пута? Претпостављам да су то мир и срећа, да томе тежимо. А шта је то мир, шта је то срећа?

Јован Грујић, редитељ 

www.joakimvujic.com



среда, 01. фебруар 2017.

КЊАЖЕВСКО-СРПСКИ ТЕАТАР Репертоар за фебруар 2017.

 15. фебруара 2017, на Сретење Господње, свечано се обележава Дан Књажевско-српског театра.

www.joakimvujiv.com


среда, 25. јануар 2017.

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ВРАПЧИЋ

Прича о животу Едит Пјаф 

Крагујевац, 28. јануар 2017. године, 20.00 Сцена Јоаким Вујић


Сарадња најстаријег и најмлађег позоришта у Србији. 
У суботу, 28. јануара на сцени Књажевско-српског театра премијерно се изводи представа Врапчић по тексту Наташе Илић и у режији Милоша Јагодића. 
Ово је прича о животу Едит Пјаф. 
Представа Врапчић је реализована у копродукцији најстаријег позоришта у Србији Књажевско-српског театра и најмлађег позоришта у Србији Пулс театра из Лазаревца. 
У представи играју Јасмина Димитријевић као Едит Пјаф и глумци: Чедомир Штајн, Ненад Вулевић, Ивана Недељковић, Лара Симић, Јелена Цвијетић, Маја Софронијевић, Дарко Бјековић, Александар Трмчић и Предраг Пауновић. Сценографију потписује Дејан Пантелић, костимографију Соња Которшевић, препев песама Јасмина Димитријевић, музички аранжман Габор Ленђел а кореограф је Ирина Митровић. 

www.joakimvujic.com

уторак, 24. јануар 2017.

Никола Милојевић, глумац крагујевачког театра: Култура и некултура на истом послужавнику

Немам „демократични” став у коме се култура, субкултура, надрикултура и некултура стављају на исти послужавник. Мислим да се вредности чувају одлуком да се сачувају

Оно што је у Нушићево доба био предмет спрдње, данас је на пиједесталу основних васпитних тежњи, рекао је Никола Милојевић, глумац Књажевско-српског театра и драмски писац на уручењу награде „Бранислав Нушић”, коју му је доделило Удружење драмских писаца Србије. Његов говор преносимо у целости:

Даме и господо,

Бићу веома кратак. Овај увод пишем пошто сам већ ставио тачку на свој говор, и видео да у њему има више једа и горчине него што сам желео, а што можда није упутно у овом тренутку кад треба да се сећамо великог ствараоца, да одајемо пошту и да се радујемо што имамо кога да славимо. Али моја стварност и мисао су на путу онога што овде бележим.

Најпре, дозволите ми да се захвалим Удружењу драмских писаца Србије на прилици да данас будем у оваквом друштву и на овом месту. За мене, веома свечани тренутак, настојаћу да искористим у покушају да кажем нешто вредно пажње и промишљања свих писаца, а упућено сенима Бранислава Нушића.

Можда и не писаца толико, колико оних који би требало да, као селектори културолошких образаца и градитељи духа будућих нараштаја, извлаче наук из искуства свеколике књижевности за боље друштво и културније потомке. Знам да је то утопијско гледиште, али упућује на друштвени смисао књижевности.

Институције културе, медији, поздравиће пљеском све напоре за очување вредних искустава којим нас литература и уметност уопште, свакодневно обогаћује. Али ће се увек, са извињењем услед неизлечивих бољки друштва, рећи да то нико, или веома мали број, кружно затворених људи, конзумира. А онда ће после тога да нас мало разведре оним што народ воли.

Ја немам „демократични” став у коме се култура, субкултура, надрикултура и некултура стављају на исти послужавник. Мислим да се вредности чувају одлуком да се сачувају.

Која је то несмотреност по среди, да ни после сто и више година од Нушићевог стваралачког зенита, у коме је, као неприкосновени читач нашег менталитета, упозоравао на муке, странпутице и неснађеност, тада још увек младог српског друштва, и данас оно буде исто тако младо, странпутично и неснађено. Која ће га то генерација постарити и снаћи? Ствари су, куд и камо, још горе.

Оно што је у Нушићево доба био предмет спрдње, данас је на пиједесталу основних васпитних тежњи. И сваки индивидуални покушај да се против тога иде, да се младом духу не указује на благодети естраде, политизму као проходитељу животног пута, високој штикли и лакованој ципели, као основним потенцијалима за међуљудске односе, завршава се озбиљном бригом за уклопљеност у средину.

Али, писци нису родитељи и васпитачи. Они упозоравају, постављају питања и мењају, пре свега, себе. И то је једино сто могу да раде у својој уметности.

А читаоци, бојим се само да неће кришом читати књиге, како би избегавали подсмехе здраве, напредне елите.


Говор на гробу Бранислава Нушића, 19. Јануара 2017.

среда, 18. јануар 2017.

Премијера представе ВРАПЧИЋ - Прича о животу Едит Пјаф


Наташа Илић
ВРАПЧИЋ

Редитељ: Милош Јагодић
Сценограф: Дејан Пантелић
Костимограф: Соња Которчевић
Препев песама: Јасмина Димитријевић
Музички аранжмани: Габор Ленђел
Кореограф: Ирина Митровић

Играју:
Едит Пјаф - ЈАСМИНА ДИМИТРИЈЕВИЋ
Едит Пјаф, девојчица - ЛАРА СИМИЋ
Симона - ИВАНА НЕДЕЉКОВИЋ
Лујза, Жена из публике 1, Грађанка 1, Медицинска сестра - ЈЕЛЕНА ЦВИЈЕТИЋ
Кармен, Жена из публике 2, Грађанка 2, Болничарка - МАЈА СОФРОНИЈЕВИЋ
Луј Лепле, Лисјен, Колпортер 3, Грађанин 3, Лекар - ДАРКО БЈЕКОВИЋ
Отац, Рејмон Асо, Грађанин 2 - ЧЕДОМИР ШТАЈН
Жако, Инспектор, Колпортер 4, Грађанин 1 - АЛЕКСАНДАР ТРМЧИЋ
Луј „Мали“, Марсел Сердан, Полицајац, Колпортер 2, Болничар - НЕНАД ВУЛЕВИЋ
Тео Сарапо, Морнар, Колпортер 1 - ПРЕДРАГ ПАУНОВИЋ


Оркестар:
Катарина Карић – корепетиција и клавир
Јован Костадиновић – контрабас
Марко Дражић – хармоника
Миодраг Јовановић-Шеф – гитара


www.joakimvujic.com