уторак, 17. новембар 2020.

ИН МЕМОРИАМ - МИРКО БАБИЋ (1948-2020): Био је најтананија глумачка душа


Мирко Бабић, мој омиљени глумац! Под овим насловом, започела сам опсежну студију у књизи о великом уметнику, тананом бићу, драгоценом пријатељу, Мирку Бабићу, поводом награде Статуета Јоаким Вујић (2009.), за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Већ смо дуго били пријатељи и сарадници (док је био директор тадашњег Театра "Јоаким Вујић" у Крагујевцу, нарочито), када ме је изузетан редитељ, Петар Говедаровић, позвао да будем драматург на представи "Краљ Лир", са Мирком у главној улози. Мирку је било четрдесет пет године и био је најмлађи Краљ Лир у историји театра...И због тога, а и у част незаборавних креација у много значајних позоришних комада, како у Књажевско-српском театару у Крагујевцу, тако и другде, у корице књиге о њему сам ставила снимак РТС, "Краља Лира"... Да би се они, који су га волели и поштовали, сетили да је, осим што је вечно обожаван као телевизијски јунак, своје место и на звезданом позоришном небу заслужио као Лир, Љуба Врапче, Прометеј, Иван Фјодор Карамазов, Хенри Хигинс, Станоје Главаш, Подсекаљников, Оберон, Митке, Свети Сава, Јоаким Вујић... И у још многим, многим главним улогама, овенчаним највећим признањима.

Над одром пријатеља се ћути...

Но, ја овде морам да проговорим о нашем коауторству на монографији "Мирко Бабић, овде и сада". Ни са једним од уметника, о којима сам писала, нисам имала такво сагласје, толику лакоћу договарања и допуњавања, нико није тако савесно, радо, квалитетно, а надасве скромно, испуњавао претешку дужност писања по задатку, о самом себи. У томе су нам неизмерно помогле Миркове кћери, Катарина и Тамара Бабић, од којих је потоња превела за књигу читав уводни текст на одличан енглески језик...Не могу да прећутим о свечаности на сцени Књажевско-српског театра, 17. јуна 2017. године, када смо ми, пријатељи и колеге, поводом обележава 45. година рада у театру прослављеног уметника, говорили о нашем Мирку, док је он седео на свом краљевском трону и скромно одмахивао руком на похвале. Не треба да се заборави ни то, у времену када велика већина наших драмских уметника по цену глади и нерада остаје у београдском "кругу двојке", да се Бабић, иако призиван у престоничке театре, својевољно вратио у Крагујевац и својим даром обележио много сјајних сезона најстаријег театра у нас, кога је основао Јоаким Вујић.

Упркос свом громогласном говору и робустној појави, Мирко је (тешко ми је да кажем био, када сам монографију назвала "Сада и овде") најтананија глумачка душа у мом драматуршком искуству.

У тишини, над одром пријатеља, свог омиљеног глумца, остављам будућности за сећање стих, који ми је Мирко подарио, као одговор на питање о пријемном испиту на Академији. Говорио је Јесењинову поему "Црни човек", стихове који најбоље дефинишу топлину, скромност, дар и магију глуме и карактера Мирка Бабића:

- У олуји, у бури

Драгана Бошковић

НОВОСТИ 14. 11. 2020.

четвртак, 12. новембар 2020.

Преминуо глумац Мирко Бабић


Један од најпознатијих крагујевачких и српских глумаца, дугогодишњи првак драме Књажевско-српског театра Мирко Бабић, преминуо је у 73. години живота у Крагујевцу, након дуге и тешке болести.

Рођен је 14. марта 1948. године у Крагујевцу. Дипломирао је глуму 1973. године на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у Београду у класи професора Миленка Маричића. Од 1972. стално је ангажован у крагујевачком театру, као први дипломирани глумац овог театра и један од ретких високообразованих глумаца који је одлучио да каријеру гради у свом граду, не обазирући се на изазове великих центара, бројне понуде београдских позоришта и медијску популарност.

Остварио је у својој богатој каријери више од 100 позоришних улога, углавном на матичној сцени, као и у Београдском драмском позоришту, Атељеу 212, Народном позоришту у Београду, Народном позоришту у Нишу, Босанском народном позоришту у Зеници, Казалишту Вировитица, Битеф театру, Бетон Хала Театру, Покрајинском народном позоришту у Приштини, Српском народном позоришту у Новом Саду, Позоришту за децу у Крагујевцу и бројним другим независним продукцијама. На филму и ТВ остварио је више од 50 улога, а највећу популарност стекао је улогом у дуговечној серији Радоша Бајића Село гори а баба се чешља.

У крагујевачком театру дебитовао је улогом Васке Пепела у драми На дну Максима Горког. На Сусретима позоришта Србије "Јоаким Вујић" награђиван је за улоге Никите у Толстојевој драми Од сламке кућа изгори, Алексе у Стеријиној Лажи и паралажи, Томаса Нидригена у драми Миодрага Илића Валцер поручника Нидригена, Ђорђа Џандара у Ковачевићевом Светом Георгију, Здравка Лукића у 1918-ој Божидара Зечевића, Блиједог Дамјана у Голубњачи Јована Радуловића, Шекспировог Краља Лира... Добитник је Златне колајне публике и Златне колајне Стручног жирија Фестивала монодраме и пантомиме у Земуну (1982) за тумачење улоге Љубе Врапчета у адаптацији романа Кад су цветале тикве Драгослава Михаиловића (посебан куриозитет његове каријере – тридесет година и преко 1000 извођења). Добитник је и Статуете Јоаким Вујић за изузетан допринос развоју позоришне уметности Србије коју додељује Књажевско-српски театар (2009), Ордена Светог Саве другог реда који додељује Српска православна црква (2013), Сребрне медаље за заслуге коју додељује Председник Републике Србије (2017), Признања Заслужни грађанин Града Крагујевца (2018) и многих других.

Kомеморације ће бити одржана у суботу 14. новембра у Књажевско-српском театру у 10 сати, сахрана је истог дана у 13 сати на Варошком гробљу у Крагујевцу.

www.joakimvujic.com

петак, 06. новембар 2020.

Новембарски ТВ Театар РТС-а посвећен осврту на представе Књажевско-српског театра

 Током четири викенда у оквиру серијала Радио телевизије Србије ТВ Тетар, подсетићемо се представа В. Шекспира Краљ Лир која је премијерно изведена у сезони 1992/93, Врата дома Гордана Михића премијерно изведена у сезони 1986/87, а премијерно ће бити приказан снимак награђиване представе Јоакима Вујића Негри или Љубов ко сочеловеком својим.

Снимак представе Краљ Лир Театра Јоаким Вујић (сада Књажевско-српски театар) настао је 1996. године, као дводелна емисија, а први део бити емитовати у суботу 7. новембра.
Своје редитељско виђење Шекспирове трагедије о краљу којег издају и протерују ћерке, понудио је Петар Говедаровић уз велики ансамбл крагујевачких глумаца, на челу са Мирком Бабићем, који игра насловну улогу.
Улоге: Мирко Бабић, Миодраг Пејковић, Александар Милорадовић, Владан Живковић, Јован Мишковић, Бранко Андрејевић, Милан Ђурђевић, Дејан Цицмиловић, Саша Пилиповић, Милић Јовановић, Александар Милојевић, Братислав Славковић, Миодраг Јуришић, Владимир Савић, Миодраг Јовановић, Зоран Мишић, Нада Јуришић, Славица Радуловић, Гордана Лукић.



понедељак, 02. новембар 2020.

Марина Перић Стојановић добитница награде на 56. Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић

 На Фестивалу професионалних позоришта Србије Јоаким Вујић у Врању, жири у саставу Валентин Венцел, директор новосадског позоришта, проф. др Влатко Илић професор на Факултету драмских уметности у Београду, и Слободан Љубичић, глумац Ужичког позоришта, донео је одлуку да се награда за глумачко остварење додели Марини Перић Стојановић за улогу Мати у представи Женидба и удадба Јована Стерије Поповића у режији Јане Маричић.

На фестивалу који се одржао од 26. октобра до 2. новембра по избору селекторке Браниславе Илић, драматуршкиње, у главном програму изведено је седам представа: Нечиста крв Позоришта Бора Станковић из Врања, Ако се пробудиш или као да је важно копродукција Народног позоришта из Лесковца и Народног позоришта из Приштине, Женидба и удадба Кљажевско-српског театра из Крагујевца, Свици Народног позоришта из Лесковца, Два витеза из Вероне Шабачког позоришта, Страх, једна топла људска прича Народног позоришта из Пирота, Лавина копродукција Регионално позориште из Новог Пазара и Пулс театар из Лазаревца и Власт и њена опозиција Народног позоришта из Ниша.