среда, 30. јануар 2013.

NAJBOLJE IZDANJE KRAGUJEVAČKOG TEATRA Rečnik profesije Bora Draškovića

Izdanje Knjaževsko-srpskog teatra „Rečnik profesije” pozorišnog i filmskog reditelja, profesora i pisca Bora Draškovića, koje je objavljeno u ediciji „Joakimovi potomci” proglašena je najboljom knjigom među izdanjima kragujevačkih izdavača na manifestaciji „Dani kragujevačke knjige 2012” koju je organizuje Narodna biblioteka „Vuk Karadžić” u Kragujevcu od 29. januara do 1. februara 2013. godine.
Žiri za odabir i proglašenje najbolje knjige izdate u Kragujevcu radio je u sastavu: Maja Stanković, novinar RTK, Bojan Otašević, docent na FILUM-u, i Tomislav Kenjić, bibliotekar NBKG.
U nadahnutom obrazloženju žirija, povodom dodele nagrade ovom izdanju, između ostalog stoji I sledeće:
”Iako rečnik rediteljske profesije, ova knjiga ostavlja utisak univerzalnog opsega ukupne stvarnosti, materijalne i duhovne, kao lozinke stvaralačkog duha, ili borhesovskog alefa kao „tačke u kojoj se stiču sve tačke”, ili grčkih alfe i omege. To nije samo rečnik određene profesije – uz napomenu da reditelj kao demijurg uvek iznova stvara sav svet – već, po unutrašnjoj logici svakog rečnika, zaokružen, sublimovan i estetizovan sistem najrazličitijih iskustava, delovanja, samog postojanja. „Život kao umetničko delo” poslednja je rečenica u knjizi. On je, po razvijanju i narastanju rečničkih odrednica u izvesne žanrovske oblike, uglavnom u esejističko-meditativne ili dnevničke minijature, pomalo na tragu Vukovog „Rječnika”, ili Koderovog „Mitološkog rečnika”, ili Pavićevog „Hazarskog rečnika”. Međutim, bilo koja zbirka rečnika koja bi pretendovala na raznovrsnost i obuhvatnost, bila bi nepotpuna bez „Rečnika profesije” Bora Draškovića.
Sa likovno-grafičke strane, obilujući inteligentim rešenjima kako u tipografskom tako i u likovno-grafičkom smislu, knjiga je oblikovana na visokom profesionalnom nivou.
Polazeći od same omotnice, na kojoj se vidi sjajno parafrazirano rešenje plakata za čuveni film Bore Draškovića „Život je lep”, uočavaju se žice koje na plakatu pomeraju tkaninu – pozorišnu zavesu iza koje se otkriva nenametljiv portret autora knjige.
Tipografsko rešenje samog Borovog imena, čak u smislu zaštitnog znaka, govori o želji dizajnera da svojim rešenjima da knjizi još jedan nivo i kroz likovno opažanje.
Svaki naslov i podnaslov u knjizi su mali tipografski biseri koji odišu dobrim raspoloženjem a knjizi daju optimističnu notu. Blok teksta na stranicama je krupan a izabrano pismo jasno, sa većim proredom i za nijansu uvećanom veličinom slova, što ciljnoj čitalačkoj grupi olakšava vizuelni pristup pisanoj reči.
Detalji na svakoj stranici – mali blok šarenih linija koje podsećaju na narodno tkanje ovog podneblja ili neuobičajena paginacija – ni na jedan način ne odvlače pažnju sa čitanja, tako da svojom skromnošću i nepretencioznošću odslikavaju pravi profesionalizam”.
U Kragujevcu
29. januara 2013. godine
Постави коментар