U okviru programa i svečanosti kojima je obeležen Dan grada u sredu, 8. maja u pozorišnoj Galeriji „Joakim” otvorena je izložba fotografija pod nazivom „Sećanja I”. Izložba predstavlja kolažni izbor fotografija iz predstava Knjaževsko-srpskog teatra nastalih u drugoj polovini 20. veka, poput legendarnih i kultnih ostvarenja kragujevačkog pozorišta, najpopularnijih, najigranijih i najdugovečnijih predstava kao što su: „Na dnu”, „Prsten u izvoru”, „Živi leš”, „Maratonci trče počasni krug”, „Kamen za pod glavu”, „Fernando i Jarika”, Prozivka za večnost” (učesnik „Sterijinog pozorja”), „Velika bitka”, „Svetozar” (sa repertoara zaboravljene „Oktobarske scene”), „Živi leš”, „Braća Karamazovi”, „Tri sestre”, „San letnje noći”, „Ženidba”, „Golubnjača”, „Moj tata socijalistički kulak”, „Ivkova slava”, „Ožalošćena porodica”, „Jazavac pred sudom”...
Kako je otvaranju izložbe direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio, ovo je prilika da se podetimo ne samo bogate istorije i velike tradicije naše kuće već i glumaca koji su stvarali ugled kragujevačkog pozorišta, a više nisu među nama, kao što su: čika Ljuba Kovačević, Buda Jeremić, Mileva Žikić, Bruno Rajić, Branko Andrejević, Nemanja Severinski, Jovan Mišković, Miodrag Jurišić, Miodrag Jovanović - Mile Kigen, Nenad Neša Milovanović, Vladan Savić... Napustili su nas i reditelj Petar Govedarović, scenograf Sava Baračkov, pozorišni slikar Mojsije Popović...
Izložbu je otvorio Ljubomir Ubavkić Pendula, dugogodišnji prvak drame Teatra i glumačka legenda našeg grada. Nadahnuto sa puno emocija Ubavkić se prisetio ne samo glumačkog i stvaralačkog čina iz vremena kada su nastajale predstave iz kojih su izložene fotografije na postavci „Sećanja I”, već i lepog druženja, kolektivnog duha koji je krasio ansambl Teatra i zajedničkih radosti sa kojima su propraćeni svi uspesi i nagrade članova naše kuće.
- Bilo je to sasvim drugačije vreme. Više smo se voleli između sebe. Nije nam bilo krivo kada neko dobije neku veliku nagradu. Naprotiv, zajednički smo se radovali i proslavljali sve uspehe. Pozorište je zaista bilo naša druga kuća, u pravom smislu te reči i ono malo slobodnog vremena kada smo imali provodili smo u njemu, podelio je svoje sećanja i uspomene iz vremena kada su nastajale izložene fotografije glumac Ljubomir Ubavkić Pendula, čovek koji je na sceni kragujevačkog Teatra proveo, kako je sam naglasio „50 godina bez dana bolovanja”.
Sećanje na druženje i rad na predstavama koje su obeležile prethodne decenije u istoriji našeg Teatra bila je osnovna ideja kojom se prilikom odabira i selekcije fotografija rukovodio umetnički rukovodilac Galerije „Joakim”, slikar Milivoje Štulović.
- I ubuduće u Galeriji „Joakim” planiramo da izlažemo fotografije iz predstava nastalih u proteklih šest decenija naše kuće. Na taj način želimo da podsetimo na sva ona dostignuća koja je naša kuća imala u tom periodu ali i da sačuvamo od zaborava kultne predstave i velika glumačka i rediteljska imena koja su stvarala na našoj sceni. Izuzetno je važno da mlade ljude i generacije koje dolaze na pravi način upoznamo sa velikom tradicijom i bogatom istorijom našeg Teatra - najstarijeg pozorišta u Srbiji, istakao je mr Vojo Lučić direktor Knjaževsko-srpskog teatra, najavivši još izložbi sa sličnom tematikom u pozorišnoj galeriji.
Postavka izložbe „Sećanja I” uz odabrane scenografije iz predstava i kostimirane statiste biće deo performansa kojim će se Knjaževsko-srpski teatra predstaviti posetiocima na manifestaciji „Noć muzeja” 18. maja.
Kako je otvaranju izložbe direktor Teatra mr Vojo Lučić naglasio, ovo je prilika da se podetimo ne samo bogate istorije i velike tradicije naše kuće već i glumaca koji su stvarali ugled kragujevačkog pozorišta, a više nisu među nama, kao što su: čika Ljuba Kovačević, Buda Jeremić, Mileva Žikić, Bruno Rajić, Branko Andrejević, Nemanja Severinski, Jovan Mišković, Miodrag Jurišić, Miodrag Jovanović - Mile Kigen, Nenad Neša Milovanović, Vladan Savić... Napustili su nas i reditelj Petar Govedarović, scenograf Sava Baračkov, pozorišni slikar Mojsije Popović...
Izložbu je otvorio Ljubomir Ubavkić Pendula, dugogodišnji prvak drame Teatra i glumačka legenda našeg grada. Nadahnuto sa puno emocija Ubavkić se prisetio ne samo glumačkog i stvaralačkog čina iz vremena kada su nastajale predstave iz kojih su izložene fotografije na postavci „Sećanja I”, već i lepog druženja, kolektivnog duha koji je krasio ansambl Teatra i zajedničkih radosti sa kojima su propraćeni svi uspesi i nagrade članova naše kuće.
- Bilo je to sasvim drugačije vreme. Više smo se voleli između sebe. Nije nam bilo krivo kada neko dobije neku veliku nagradu. Naprotiv, zajednički smo se radovali i proslavljali sve uspehe. Pozorište je zaista bilo naša druga kuća, u pravom smislu te reči i ono malo slobodnog vremena kada smo imali provodili smo u njemu, podelio je svoje sećanja i uspomene iz vremena kada su nastajale izložene fotografije glumac Ljubomir Ubavkić Pendula, čovek koji je na sceni kragujevačkog Teatra proveo, kako je sam naglasio „50 godina bez dana bolovanja”.
Sećanje na druženje i rad na predstavama koje su obeležile prethodne decenije u istoriji našeg Teatra bila je osnovna ideja kojom se prilikom odabira i selekcije fotografija rukovodio umetnički rukovodilac Galerije „Joakim”, slikar Milivoje Štulović.
- I ubuduće u Galeriji „Joakim” planiramo da izlažemo fotografije iz predstava nastalih u proteklih šest decenija naše kuće. Na taj način želimo da podsetimo na sva ona dostignuća koja je naša kuća imala u tom periodu ali i da sačuvamo od zaborava kultne predstave i velika glumačka i rediteljska imena koja su stvarala na našoj sceni. Izuzetno je važno da mlade ljude i generacije koje dolaze na pravi način upoznamo sa velikom tradicijom i bogatom istorijom našeg Teatra - najstarijeg pozorišta u Srbiji, istakao je mr Vojo Lučić direktor Knjaževsko-srpskog teatra, najavivši još izložbi sa sličnom tematikom u pozorišnoj galeriji.
Postavka izložbe „Sećanja I” uz odabrane scenografije iz predstava i kostimirane statiste biće deo performansa kojim će se Knjaževsko-srpski teatra predstaviti posetiocima na manifestaciji „Noć muzeja” 18. maja.
Нема коментара:
Постави коментар