ПРЕДСТАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА ЈОАКИМФЕСТА

 

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу представљена је селекција 15. Јоакимфеста, међународног позоришног фестивала, који ће и ове године, уколико се епидемиолошка ситуација не погорша, бити одржан од 8. до 13. октобра. На репертоару ће бити шест представа, четири иностране и две домаће. У читавом низу структуралних промена које је у последње две године иницирао уметнички директор и селектор Слободан Савић, најновија је да фестивал од ове године мења име у Јоакимфест (раније Јоаким Интер Фест). Као и прошле године, Савић остаје привржен евро-регионалном концепту и представама модерног, савременог позоришног сензибилитета и рецентног позоришног израза, подједнако на плану естетике и тематике.

15. Јоакимфест биће одржан под слоганом "Позориште у изолованом друштву".

Осим о селекцији, тематском и естетском концепту, на конференцији је било речи и о епидемиолошким мерама које ће бити примењене током Фестивала зарад безбедности публике и позоришних ансамбала који долазе у Крагујевац.

ПОЗОРИШТЕ У ИЗОЛОВАНОМ ДРУШТВУ

Х. Ибзен, ЛУТКИНА КУЋА, режија Ботонд Нађ, Државно мађарско позориште, Клуж, Румунија

Р. В. Фазбиндер, ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р?, режија Бобо Јелчић, Југословенско драмско позориште, Београд, Србија,

ФИЛОКТЕТОВА РАНА, по комаду Хајнера Милера, режија Борис Крастев, Позоришна лабораторија „Сфумато“, Софија, Бугарска

ЗАПРАВО, ПРЕЛЕПО ЈЕ, текст и режија Волкер Шмит, Немачко државно позориште, Темишвар, Румунија

ГУСТАВ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ, по цртаном филму „Густав“, концепт и режија Кокан Младеновић, Позориште Костолањи Деже, Суботица, Србија

Џ. Орвел, ЖИВОТИЊСКА ФАРМА, режија Љупчо Георгиевски, Народно позориште „Антон Панов“, Струмица, Северна Македонија

Слободан Савић, уметнички директор и селектор Јоакимфеста

ЈОАКИМФЕСТ 

 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакимфест”

ПОЛИТИКА 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакиминтерфест”

После нашег текста „Нема пара за крагујевачки Јоакиминтерфест”, објављеног 21. јуна, јавио нам се Слободан Савић, уметнички директор и селектор овог позоришног фестивала, потврдивши да је Министарство културе прихватило аргументе из њиховог приговора и определило извесна средства за ову манифестацију.

– Ова одлука је најбољи коментар и најтачнија анализа одлука Комисије за савремено стваралаштво – каже Савић и објашњава:

– У приговору смо јасно образложили и документовали зашто одлуку поменуте комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на објективним, професионалним и честитим критеријумима. Та одлука је не само неодржива и неаргументована него и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што може изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању као једини критеријум. Штавише, с обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишње селекције у медијима у Србији и региону, одлуку комисије смо разумели и као злонамерну.

Савић подсећа да је „Јоакиминтерфест” од прошле године „фестивал савременог, модерног, друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону”. Његов концепт је, додаје, еврорегионални (највише две представе из Србије) и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју с модерним извођачким и позоришним праксама. Подсећа и да је први пут од оснивања фестивала прошле године штампан обиман двојезични каталог (на српском и енглеском) на више од осамдесет страница, да су све стране представе титловане на српски језик, да је заседао међународни жири, затим урађена ревизија награда, нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен стални фестивалски тим, а први пут од оснивања све улазнице су распродате недељу дана пре почетка.

– Упркос томе, комисија је закључила да „пројекат није усклађен са општим интересима у култури и приоритетима конкурса и да нема довољан утицај на квалитет културног живота шире друштвене заједнице”. Ово, уистину, није вредно коментара, али јесте оно што је вашем новинару рекао Светислав Гонцић, председник комисије (чланови Жељко Јовановић и Владан Ђурковић). Гонцић, наиме, каже да је комисија, с обзиром на тешку финансијску ситуацију, одлучила да „подржи само стратешке фестивале”. И тако су се међу стратешким фестивалима нашли сви, осим „Јоакиминтерфеста”. Фестивали професионалних и аматерских позоришта, од Суботице до Врања, од Сомбора до Шапца, од Новог Сада до Ниша, од Зајечара до Ужица... Списак је велики да бих све набрајао. Међу „стратешки” важним нашао се и фамозни Фестивал дуодраме у Тополи, и то на два места: међу онима који су добили новац (јер је усклађен са...) и међу онима који нису добили новац (јер није усклађен са...). Само ова процедурална грешка довољна је да се обори конкурс пред Управним судом, а има их још – каже Слободан Савић и додаје:

– Иако смо добили незнатна средства, задовољни смо одлуком министарства да уважи аргументе и чињенице. То је, пре свега, морална сатисфакција и трачак наде и светлости у царству мрака у којем су се загубили наша култура и позориште, а чланови овогодишње комисије угасили последњу тињаву свећу.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оштро протестујемо против одлуке Комисије Министарства културе и информисања да не додели ни динар 15. Јоаким Интер Фесту, међународном позоришном фестивалу који се одржава у Крагујевцу, у организацији Књажевско-српског театра.

С обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, с обзиром на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину и по дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишњег фестивала у водећим медијима у Србији и региону (Хрватска, Румунија, Бугарска), одлуку комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на професионалним критеријумима.

Избором Слободана Савића, позоришног критичара РТС-а и аутора серијала “Читање позоришта”, на место уметничког директора и селектора извршене су корените промене у структури и концепцији Јоаким Интер Феста. Од прошле године то је фестивал савременог, модерног друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону. Његов концепт је евро-регионални и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју са модерним извођачким позоришним праксама. Прошле године на фестивалу су изведене представе из Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске и Србије. Инсистирајући на евро-регионалном концепту фестивала селектор је увео “неписано” правило да на фестивалу буду заступљене највише две представе из Србије, тако ће бити и ове године на јубиларном издању. Први пут од оснивања фестивала прошле године је штампан обиман двојезични каталог (српски и енглески) на више од осамдесет страница, све стране представе су титловане на српски језик, заседао је међународни жири,  урађена је ревизија награда, урађен је нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен је стални фестивалски тим, а у рад су по први пут укључени и волонтери из Канцеларије за младе Крагујевца.

Упркос тешким околностима због епидемије Ковида-а и ове године, за јубиларно издање фестивала, припремљена је селекција врло квалитетних представа из земље и региона (Италија, Хрватска, Румунија, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија). У оквиру овогодишњег фестивала планирана је и међународна конференција “Позориште у изолованом друштву” на којој би требало да учествују неколико директора и уметничких директора позоришних фестивала из ширег региона.

С обзиром на све наведено још једном понављамо да је одлука Комисије Министарства културе и информисања апсолутно неутемељена на професионалним и честитим критеријумима. У потпуности имамо на уму незавидну ситуацију у нашој култури и друштву због епидемије вируса, ревизију и смањење средстава, али одлука о недодељивању средстава Јоаким Интер Фесту је неодржива, неаргументована и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што ће изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању.

Додатну забуну у све ово уноси тврдња једног члана Комисије, да су чланови комисије од службенице Министарства добили допис да је Књажевско-српски театар одустао од овогодишњег Јоаким Интер Феста, те да нису ни разматрали конкурсну документацију на састанцима Комисије. То апсолутно није тачно и о томе поседујемо званичну документацију коју Вам можемо ставити на увид.

С поштовањем, 

Милош Крстовић,

директор Књажевско-српског театра и Фестивала

JOAKIMFEST

Joakimfest je međunarodni pozorišni festival koji se održava svake jeseni u Kragujevcu, druge sedmice u oktobru (do 2019. Joakim Inter Fest). Festival je 2006. godine pokrenuo pozorišni reditelj Dragan Jakovljević, tadašnji direktor Knjaževsko-srpskog teatra. Od tada do danas, Festival je prolazio kroz različita razdoblja uspona i padova, u potrazi za čvrsto utemeljenim konceptom. Početkom 2019. godine, izborom Slobodana Savića, uglednog pozorišnog kritičara iz Beograda, na mesto selektora i umetničkog direkora, izvršene su korenite promene u strukturi i koncepciji Joakimfesta. Danas je to Festival savremenog, modernog, društveno, estetski i poetički referentnog pozorišta koji izborom predstava nastoji da bude vidljiv i prepoznatljiv ne samo za lokalnu zajednicu, nego u zemlji i širem regionu. Njegov koncept je evro-regionalni i temelji se na izboru predstava koje su u punom saglasju sa modernim izvođačkim pozorišnim praksama. Joakimfest slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.

Od osnivanja Festivala do danas, na Joakimfestu je izvedeno preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učesvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.

Međunarodni žiri dodeljuje dve nagrade na Festivlu: Gran pri „Joakim Vujić“ za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.

Festival je dobio ime po „ ocu srpskog pozorišta“ Joakimu Vujiću, upravniku prvog srpskog pozorišta osnovanog u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Srbije, 1835. godine.

Domaćin i organizator Festivala je Кnjaževsko-srpski teatar, a glavni pokrovitelj grad Кragujevac.

---

ABOUT THE FESTIVAL

Joakimfest is an international theatre festival held every fall in Kragujevac, during the second week of October (till 2019 Joakim Inter Fest). The festival was established in 2006 by a theatre director Dragan Jakovljević, who was back then the managing director of Knjaževsko-srpski teatar. Since then, the festival has been going through various periods of ups and downs, seeking a solid concept. At the beginning of 2019, when Slobodan Savić, an esteemed theatre critic from Belgrade was elected the curator and artistic director, radical changes have been made in the structure and concept of Joakimfest. Today, this is a festival of contemporary, modern, socially, aesthetically, and poetically relevant theatre which with its selection of plays strives for visibility and recognition not only in its local community but in the entire country and the wider region. It has a Euro-regional concept, based on a selection of plays in full accord with modern performance and theatre-related practices. Joakimfest celebrates and fosters aesthetically sophisticated, socially responsible, subversive, and emancipatory theatre which grapples with burning issues and phenomena of the world and the times we live in.

Since the founding of the Festival to date, over 140 performances from 25 countries with the participation of over 700 theatre authors have been performed at the Joakimfest.

An international jury bestows two awards: Grand prix “Joakim Vujić,” for the best overall performance, and Special Award of the City of Kragujevac.

The festival is named after “the father of Serbian theatre,” Joakim Vujić, the managing director of the first Serbian theatre founded in Kragujevac, the capitol of Serbia back then, in 1835.

The host and organizer of the festival is Кnjaževsko-srpski teatar, and the main benefactor is the City of Кragujevac.

РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2019.

ОТАЦ
Субота, 2. новембар 20.00 часова

КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Уторак, 5. новембар 20.00 часова

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Субота, 9. новембар 20.00 часова 

СМРТ ЧОВЕКА НА БАЛКАНУ
Народно позориште Кикинда
Уторак, 12. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Четвртак, 14. новембар 21.00 часова 

СУМЊА
Краљевачко позориште
Уторак, 19. новембар 20.00 часова

НЕГРИ
Среда, 20. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Субота, 23. новембар 21.00 часова 

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Уторак, 26. новембар 20.00 часова 

СВЕТОЗАР Т’РЕЋИ
НАС Театар
Четвртак, 28. новембар 20.00 часова

ПРЕПИСКА МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ И БОРИСА ПАСТЕРНАКА
ПИП Алексинац
Субота, 30. новембар 20.00 часова

НАШ ТЕАТАР НА ГОСТОВАЊУ
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО
Уторак, 5. новембар, Центар за културу Градац, Рашка
КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Четвртак, 7. новембар, Фестивал МАЛИ ЈОАКИМ Лазаревац
НЕГРИ
Четвртак, 21. новембар, Међународни фестивал Класике ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН
НЕГРИ
Недеља, 24. новембар, Фестивал првоизведених представа Алексинац
ВРАПЧИЋ
Уторак, 26. новембар, Гледалишче Копер
МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Уторак, 26. новембар, Центар за културу Бољевац

У ПРИПРЕМИ
ЖЕНИДБА И УДАДБА
Децембар 2019. године

ПОЧЕТАК ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ 2019/20

Билетарница Књажевско-српског театра почиње са радом у понедељак, 2. септембра.

РАДНО ВРЕМЕ
Радним данима и суботом од 10 до 14 и 18 до 20 часова
Контакт телефон 034 33 20 63

Поштована публико, у понуди су сезонске улазнице које важе током целе предстојеће сезоне 2019/20.
Резервишите Вама и Вашим најближима место за све представе најстаријег позоришта у Србији, зато што је број сезонских улазница ограничен.
За све информације контакт телефон је 065 33 58 245.

Ваш
Књажевско-српски театар

Порука за СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2019. године

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán)

Светски дан позоришта, 27. март,  се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

Аутор овогодишње поруке је Карлос Селдран угледни, вишеструко награђивани позоришни редитељ, драматург, драмски педагог и универзитетски професор. Живи и ради у Хавани (Куба), али са својим представама путује по свету

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán), Куба

Пре него што сам крочио у позориште, моји учитељи су већ били тамо. Саградили су своје куће и своје поетике на остацима сопственог живота. Многи од њих су непознати или их једва памте: радили су у тишини, у понизности својих пробних сала и препуних гледалишта, да би потом, након много година рада и изванредних успеха, полако напустили своја места и нестали. Када сам схватио да је мој позив и моја судбина да наставим њиховим стопама, такође сам увидео да од њих наслеђујем дирљиву и јединствену традицију: да живим у садашњости и да једино очекивање треба да ми буде да досегнем прозирност непоновљивог тренутка, у којем се сусрећем с другим бићем у тами позоришта, заштићен пуком истинитошћу геста и речи која нешто открива.

Моја позоришна домовина су ти тренуци сусрета с гледаоцима који из вечери у вече долазе у нашу салу, из најразличитијих делова мог града, да би били с нама, да бисмо поделили тих неколико сати, неколико минута. Помоћу таквих, јединствених тренутака градим свој живот: престајем да будем ја, више не патим због себе и поново се рађам да бих увидео шта значи стварати позориште: проживети тренутке чисте, ефемерне истине, знати да је то што говоримо и радимо, тамо, под сценским светлом, истинито и да одражава наше најдубље и најинтимније биће. Моја позоришна земља, којој моји глумци и ја припадамо, саткана је од тих тренутака у којима заборављамо на маске, реторику, страх да будемо то што јесмо, и пружамо једни другима руке у тами.

Позоришна традиција је хоризонтална. Нико не може да тврди да је театар на било који начин у центру света, у одређеном граду или у неком привилегованом здању. Позориште, како га ја доживљавам, простире се по невидљивим географским просторима који једним чином обједињују позоришну уметност и животе оних који је стварају. Сви позоришни уметници умиру заједно са својим непоновљивим тренуцима луцидности и лепоте, сви нестају на исти начин, не остављајући иза себе ништа што би их сачувало или прославило. Велики позоришни ствараоци знају да им не вреди никакво признање када се нађу пред тим задатком који је у корену нашег посла, а то је стварање истинских тренутака, недоречености, снаге, слободе, усред највеће неизвесности. И наџивеће их само подаци о њиховом раду или фотографије и видео снимци на којима ће бити забележена тек бледа идеја тога што су урадили. Али тим снимцима ће увек недостајати неми одговор публике која у датом тренутку увиђа да то што се дешава пред њеним очима не може бити пренето нити сагледано ван тог простора, да истина коју тамо заједно доживљавају представља истинско животно искуство, на тренутак прозрачније и од самог живота.

Када сам увидео да је позориште засебна земља, једна велика територија која обухвата читав свет, у мени се зачела идеја која је истовремено оличавала слободу: не мораш да се удаљиш нити да одеш са места на којем се налазиш, не мораш да трчиш нити да се помераш. Тамо где постојиш ти, постоји и публика. Тамо су колеге чије присуство ти је потребно. Тамо, изван твоје куће, имаш свакодневну стварност, непрозирну и непробојну. Стога из своје привидне непомичности радиш да би створио највеће од свих путовања, да би поновио Одисеју, путешествије аргонаута: ти си непомични путник који непрестано убрзава густину и чврстину свог стварног света. Ти путујеш ка тренутку, ка трену, ка непоновљивом сусрету који се одиграва пред онима који су слични теби. Ти путујеш ка њима, ка њиховом срцу, ка њиховој субјективности. Путујеш кроз њих, допиреш у њихове емоције, у њихове успомене које будиш и покрећеш. Твоје путовање је вртоглаво и нико не може да га измери нити спречи. Такође, нико није у стању да одреди његов прави обим; то је путовање кроз машту твојих људи, семе које је посађено у најудаљенију од свих земаља: грађанску, етичку и људску савест твојих гледалаца. Због тога не одлазим, остајем код куће, међу својим блиским пријатељима, привидно миран, и радим даноноћно, јер знам тајну вртоглаве брзине.

Превела са шпанског Бојана Ковачевић Петровић

www.joakimvujic.com

НАШ ТЕАТАР

www.joakimvujic.com

 

 

Репертоар за јануар 2015.

www.joakimvujic.com 

четвртак, 15. јануар

ДО ГОЛЕ КОЖЕ

четвртак, 22. јануар

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА

петак, 23. јануар

ЛЕПОТИЦА ЛИНЕЈНА

субота, 24. јануар

ПРЕВАРАНТИ У СУКЊИ

уторак, 27. јануар

СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА

четвртак, 29. јануар

ЈЕДАН ЧОВЕК, ДВОЈИЦА ГАЗДА

петак, 30. јануар

УБИТИ ПТИЦУ РУГАЛИЦУ

субота, 31. јануар

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ

Да ли идете у позориште?

Да ли идете у позориште?

НОВА ПОЗОРИШНА СЕЗОНА КЊАЖЕВСКО-СРПСКОГ ТЕАТРА

Књажевско-српски театар нову позоришну сезону отпочиње 30. августа у Аранђеловцу на затварању 49. Смотре уметности Мермер и звуци када ће извести представу Убити птицу ругалицу по тексту Харпер Ли и у режији Небојше Брадића. Почетком септембра наше позориште креће са извођењем представа и на матичној сцени.
Традиционално од 07. до 15. октобра Књажевско-српски театар организује Међународни позоришни фестивал ЈоакимИнтерФест. Тема овогодишњег фестивала је Рат у нама и око нас о којој селектор Горан Цветковић каже : Рат у нама и око нас је трајно стање ствари, а поготово у друштвима као што је наше, у такозваној транзицији , у временима кад се, ево већ четврт века распада нешто што је стварано вековима и где се уз најгрозније ратовање и преваре стварају декадентне и неуспешне кнежевине, спремне да се сутра распадну или трајно предају великим силама, као додатни посед, и кад људи остају без наде у празнини историјских турбуленција, напуштени и обезглављени.
Зато смо, састављајући репертоар овогодишњег ЈоакимИнтерФеста покушали да представама које су уврштене у такмичарски програм одгонетнемо могуће узроке, да пратимо развој и да сагледамо неке облике тог фаталног рата. Поред тога покушали смо да саставимо репертоар од представа насталих на текстовима врсних аутора – као што су Роналд Харвуд, Ежен Јонеско, Хенрик Ибзен, Тадеуш Свобођенек и других, а у режији редитеља са искуством и реномеом, видећемо представе Владимира Милчина, Дина Мустафића, Небојше Брадића, Снежане Тришић и Приможа Беблера. На Фестивалу ће учествовати, у конкуренцији за награду позоришта из Будимпеште, Нове Горице, Бања Луке, Зенице, Тузле, Вировитице, Београда, Кикинде и Скопља.
У данашњим тешким финансијским условима крагујевачка публика видеће поново, један добар фестивал значајних представа које ће јој понудити одговоре на потенцијална питања о друштву у коме живимо, приказати естетски узбудљиве сценске игре и уприличити уживање.
У пратећем програму 9. ЈоакимИнтерФест-а биће организоване промоције, округли столови и панел дискусије. А на дан отварања Фестивала у фоајеу Књажевско-српског театра планирано је и отварање изложбе графика Слободана Бате Недељковића редовног професора Академије уметности у Новом Саду. Тема изложбе је Легенде и митови античког театра.

ЖИВЕТИ СА ДРУГИМА