250 година од рођења Јоакима Вујића

 ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847) 

 

 

РЕПЕРТОАР - јануар 2022.

 

joakimvujic.com

Репертоар је подложан променама услед ситуације са ковидом 19.

ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО
Уторак, 11. јануар 20.00 часова
Петак, 21. јануар, гостовање у Краљевачком позоришту
Субота, 29. јануар 20.00 часова

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Четвртак, 13. јануар 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Субота, 15. јануар 20.00 часова

КОЛЕГА МЕЛА ГИБСОНА
Понедељак, 17. јануар 20.00 часова

БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ
Уторак, 18. јануар 20.00 часова

ЛОЛА МОНТЕЗ
Петак, 21. јануар 20.00 часова

ВРАПЧИЋ прича о животу Едит Пјаф
Субота, 22. јануар 20.00 часова

КЕАЉ АРТУР
Понедељак, 24. јануар 20.00 часова 

РЕВИЗОР
Уторак, 25. јануар 20.00 часова

НЕГРИ или љубов ко сочеловеком својим
Четвртак, 27. јануар 20.00 часова

РЕВИЗОР
Понедељак, 31. јануар 14.00 часова, Матине за младе

ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО у Књажевско-српском театру

6. новембра 2021. године у 20 часова ансамбл Књажевско-српског театра премијерно ће извести представу ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО по тексту Уне Визек у режији Слађане Килибарде.

У представи играју: Милош Крстовић, Душан Станикић, Чедомир Штајн, Никола Милојевић, Исидора Рајковић и Сања Матејић.
Поред режије, Слађана Килибарда је задужена и за адаптацију текста, визуелни идентитет и избор музике. Сценографију потписује Ана Колбјанова, костим Јелена Јањатовић, кореографију Сандра Пауновски, а дизајн светла Радомир Стаменковић. Асистент режије је Марија Ракочевић, а музички сарадник Драгослав Танасковић Трнда.

"Кад причамо о проблемима, увијек причамо из властите перспективе. Но, свијет из жабље и птичје перспективе не изгледа ни слично, зар не? Зато нам се често чини да причамо другим језицима. Одавно се зна - да бисмо схватили туђе стајалиште требамо стати на туђе мјесто. Тек промјеном, замјеном, преокретањем вриједности, права и односа моћи, можемо наслутити то туђе мјесто и размислити како је бити онај други. Што год да видимо, гледајући наопачке, сигурно неће бити исто као што гледамо иначе. Но, једно ће се, надам се, видјети из сваког угла – био нетко мушкарац или жена, лав или тигар, птица или жаба - моћ је свима једнако мила, и кад је се једном дочепају, не пуштају је лако, јер лако се на моћ навикнути".
Уна Визек

Редитељка Слађана Килибарда је већ позната крагујевачкој публици по представама ”Моје бивше, моји бивши“ Д. Ц. Џексона и „Ко нема у вугла, гугла“ Петре Цицварић. На радост публике обе представе су се задржале на репертоару и донеле награде крагујевачком театру на бројним фестивалима.

Репризна извођења су 9., 11. и 27. новембра од 20 часова.

Репертоар је подложан променама услед ситуације са ковидом 19.

joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР - октобар 2021.

 

joakimvujic.com

Репертоар је подложан променама услед ситуације са копвидом 19.

РЕПЕРТОАР - јун 2021.

 

joakimvujic.com

ПРЕМИНУЛА ГЛУМИЦА СЛАВИЦА РАДУЛОВИЋ

Глумица Славица Радуловић, дугогодишња чланица ансамбла Књажевско-српског театра, преминула је 24. априла у 57. години у Новом Саду.

Рођена je 6. августа 1964. године у Куману код Новог Бечеја. На Академији драмских уметности у Новом Саду 1987. године дипломирала је глуму у класи професора Петра Банићевића.
Први стални глумачки ангажман имала је у Казалишту „Марин Држић“ у Дубровнику, потом у Народном позоришту у Нишу, а од 1990. године је чланица ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
На сцени крагујевачког театра одиграла је више од тридесет улога. Дебитовала је у представи „1968“, а међу најзначајније и најзапаженије убрајају се улоге Јуце у представи „Кир Јања“, Регане у „Краљу Лиру“, Лепе Кате у „Ружичњаку“, Маре Петровић у „Бриши од своје жене“, Гледис у „Бриши од свога мужа“, Малвине у „Ла Пејрузу“, као и улога Краљице Наталије у представи „Зелени зраци“.
На сцени крагујевачког театра режирала је представе „Гуска на месецу“ Стевана Пешића и монодраму „Дезмонд“ Џона Мортимера.
За свој уметнички рад вишеструко је награђивана. За улогу Милице у представи „Мала“ у извођењу нишког Народног позоришта добила је Награду за глумицу вечери и Награду за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу 1990. године. За улогу Малвине у представи „Ла Пејруз“ добила је Награду за глумца вечери и Награду „Мила Стојадиновић“ за најбољу женску улогу на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Нишу 1998. године, а наредне 1999. године добила је годишњу награду Књажевско-српског театра.
На позив Председника државе Литваније и Светског удружења есперантиста из Ротердама, као једини представник своје земље на Светском конгресу есперантиста у Вилњусу у Литванији 2005. године одиграла је представу „Како убити своју супругу“ (на есперанту).
Остварила је улоге у ТВ серијама „Срећни људи“, „Село гори а баба се чешља“ и „Мој рођак са села“.

Време и место сахране, као и време одржавања комеморације у Књажевско-српском театру биће накнадно објављени

 joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР – новембар 2020.

 

www.joakimvujic.com

ПРЕДСТАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА ЈОАКИМФЕСТА

 

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу представљена је селекција 15. Јоакимфеста, међународног позоришног фестивала, који ће и ове године, уколико се епидемиолошка ситуација не погорша, бити одржан од 8. до 13. октобра. На репертоару ће бити шест представа, четири иностране и две домаће. У читавом низу структуралних промена које је у последње две године иницирао уметнички директор и селектор Слободан Савић, најновија је да фестивал од ове године мења име у Јоакимфест (раније Јоаким Интер Фест). Као и прошле године, Савић остаје привржен евро-регионалном концепту и представама модерног, савременог позоришног сензибилитета и рецентног позоришног израза, подједнако на плану естетике и тематике.

15. Јоакимфест биће одржан под слоганом "Позориште у изолованом друштву".

Осим о селекцији, тематском и естетском концепту, на конференцији је било речи и о епидемиолошким мерама које ће бити примењене током Фестивала зарад безбедности публике и позоришних ансамбала који долазе у Крагујевац.

ПОЗОРИШТЕ У ИЗОЛОВАНОМ ДРУШТВУ

Х. Ибзен, ЛУТКИНА КУЋА, режија Ботонд Нађ, Државно мађарско позориште, Клуж, Румунија

Р. В. Фазбиндер, ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р?, режија Бобо Јелчић, Југословенско драмско позориште, Београд, Србија,

ФИЛОКТЕТОВА РАНА, по комаду Хајнера Милера, режија Борис Крастев, Позоришна лабораторија „Сфумато“, Софија, Бугарска

ЗАПРАВО, ПРЕЛЕПО ЈЕ, текст и режија Волкер Шмит, Немачко државно позориште, Темишвар, Румунија

ГУСТАВ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ, по цртаном филму „Густав“, концепт и режија Кокан Младеновић, Позориште Костолањи Деже, Суботица, Србија

Џ. Орвел, ЖИВОТИЊСКА ФАРМА, режија Љупчо Георгиевски, Народно позориште „Антон Панов“, Струмица, Северна Македонија

Слободан Савић, уметнички директор и селектор Јоакимфеста

ЈОАКИМФЕСТ 

 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакимфест”

ПОЛИТИКА 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакиминтерфест”

После нашег текста „Нема пара за крагујевачки Јоакиминтерфест”, објављеног 21. јуна, јавио нам се Слободан Савић, уметнички директор и селектор овог позоришног фестивала, потврдивши да је Министарство културе прихватило аргументе из њиховог приговора и определило извесна средства за ову манифестацију.

– Ова одлука је најбољи коментар и најтачнија анализа одлука Комисије за савремено стваралаштво – каже Савић и објашњава:

– У приговору смо јасно образложили и документовали зашто одлуку поменуте комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на објективним, професионалним и честитим критеријумима. Та одлука је не само неодржива и неаргументована него и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што може изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању као једини критеријум. Штавише, с обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишње селекције у медијима у Србији и региону, одлуку комисије смо разумели и као злонамерну.

Савић подсећа да је „Јоакиминтерфест” од прошле године „фестивал савременог, модерног, друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону”. Његов концепт је, додаје, еврорегионални (највише две представе из Србије) и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју с модерним извођачким и позоришним праксама. Подсећа и да је први пут од оснивања фестивала прошле године штампан обиман двојезични каталог (на српском и енглеском) на више од осамдесет страница, да су све стране представе титловане на српски језик, да је заседао међународни жири, затим урађена ревизија награда, нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен стални фестивалски тим, а први пут од оснивања све улазнице су распродате недељу дана пре почетка.

– Упркос томе, комисија је закључила да „пројекат није усклађен са општим интересима у култури и приоритетима конкурса и да нема довољан утицај на квалитет културног живота шире друштвене заједнице”. Ово, уистину, није вредно коментара, али јесте оно што је вашем новинару рекао Светислав Гонцић, председник комисије (чланови Жељко Јовановић и Владан Ђурковић). Гонцић, наиме, каже да је комисија, с обзиром на тешку финансијску ситуацију, одлучила да „подржи само стратешке фестивале”. И тако су се међу стратешким фестивалима нашли сви, осим „Јоакиминтерфеста”. Фестивали професионалних и аматерских позоришта, од Суботице до Врања, од Сомбора до Шапца, од Новог Сада до Ниша, од Зајечара до Ужица... Списак је велики да бих све набрајао. Међу „стратешки” важним нашао се и фамозни Фестивал дуодраме у Тополи, и то на два места: међу онима који су добили новац (јер је усклађен са...) и међу онима који нису добили новац (јер није усклађен са...). Само ова процедурална грешка довољна је да се обори конкурс пред Управним судом, а има их још – каже Слободан Савић и додаје:

– Иако смо добили незнатна средства, задовољни смо одлуком министарства да уважи аргументе и чињенице. То је, пре свега, морална сатисфакција и трачак наде и светлости у царству мрака у којем су се загубили наша култура и позориште, а чланови овогодишње комисије угасили последњу тињаву свећу.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оштро протестујемо против одлуке Комисије Министарства културе и информисања да не додели ни динар 15. Јоаким Интер Фесту, међународном позоришном фестивалу који се одржава у Крагујевцу, у организацији Књажевско-српског театра.

С обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, с обзиром на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину и по дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишњег фестивала у водећим медијима у Србији и региону (Хрватска, Румунија, Бугарска), одлуку комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на професионалним критеријумима.

Избором Слободана Савића, позоришног критичара РТС-а и аутора серијала “Читање позоришта”, на место уметничког директора и селектора извршене су корените промене у структури и концепцији Јоаким Интер Феста. Од прошле године то је фестивал савременог, модерног друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону. Његов концепт је евро-регионални и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју са модерним извођачким позоришним праксама. Прошле године на фестивалу су изведене представе из Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске и Србије. Инсистирајући на евро-регионалном концепту фестивала селектор је увео “неписано” правило да на фестивалу буду заступљене највише две представе из Србије, тако ће бити и ове године на јубиларном издању. Први пут од оснивања фестивала прошле године је штампан обиман двојезични каталог (српски и енглески) на више од осамдесет страница, све стране представе су титловане на српски језик, заседао је међународни жири,  урађена је ревизија награда, урађен је нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен је стални фестивалски тим, а у рад су по први пут укључени и волонтери из Канцеларије за младе Крагујевца.

Упркос тешким околностима због епидемије Ковида-а и ове године, за јубиларно издање фестивала, припремљена је селекција врло квалитетних представа из земље и региона (Италија, Хрватска, Румунија, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија). У оквиру овогодишњег фестивала планирана је и међународна конференција “Позориште у изолованом друштву” на којој би требало да учествују неколико директора и уметничких директора позоришних фестивала из ширег региона.

С обзиром на све наведено још једном понављамо да је одлука Комисије Министарства културе и информисања апсолутно неутемељена на професионалним и честитим критеријумима. У потпуности имамо на уму незавидну ситуацију у нашој култури и друштву због епидемије вируса, ревизију и смањење средстава, али одлука о недодељивању средстава Јоаким Интер Фесту је неодржива, неаргументована и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што ће изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању.

Додатну забуну у све ово уноси тврдња једног члана Комисије, да су чланови комисије од службенице Министарства добили допис да је Књажевско-српски театар одустао од овогодишњег Јоаким Интер Феста, те да нису ни разматрали конкурсну документацију на састанцима Комисије. То апсолутно није тачно и о томе поседујемо званичну документацију коју Вам можемо ставити на увид.

С поштовањем, 

Милош Крстовић,

директор Књажевско-српског театра и Фестивала

JOAKIMFEST

Joakimfest je međunarodni pozorišni festival koji se održava svake jeseni u Kragujevcu, druge sedmice u oktobru (do 2019. Joakim Inter Fest). Festival je 2006. godine pokrenuo pozorišni reditelj Dragan Jakovljević, tadašnji direktor Knjaževsko-srpskog teatra. Od tada do danas, Festival je prolazio kroz različita razdoblja uspona i padova, u potrazi za čvrsto utemeljenim konceptom. Početkom 2019. godine, izborom Slobodana Savića, uglednog pozorišnog kritičara iz Beograda, na mesto selektora i umetničkog direkora, izvršene su korenite promene u strukturi i koncepciji Joakimfesta. Danas je to Festival savremenog, modernog, društveno, estetski i poetički referentnog pozorišta koji izborom predstava nastoji da bude vidljiv i prepoznatljiv ne samo za lokalnu zajednicu, nego u zemlji i širem regionu. Njegov koncept je evro-regionalni i temelji se na izboru predstava koje su u punom saglasju sa modernim izvođačkim pozorišnim praksama. Joakimfest slavi i neguje estetski sofisticirano, društveno odgovorno, subverzivno i emancipatorsko pozorište koje se hvata u koštac s gorućim problemima i fenomenima vremena i sveta u kojem živimo.

Od osnivanja Festivala do danas, na Joakimfestu je izvedeno preko 140 predstava iz 25 zemalja sveta u kojima je učesvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca.

Međunarodni žiri dodeljuje dve nagrade na Festivlu: Gran pri „Joakim Vujić“ za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.

Festival je dobio ime po „ ocu srpskog pozorišta“ Joakimu Vujiću, upravniku prvog srpskog pozorišta osnovanog u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Srbije, 1835. godine.

Domaćin i organizator Festivala je Кnjaževsko-srpski teatar, a glavni pokrovitelj grad Кragujevac.

---

ABOUT THE FESTIVAL

Joakimfest is an international theatre festival held every fall in Kragujevac, during the second week of October (till 2019 Joakim Inter Fest). The festival was established in 2006 by a theatre director Dragan Jakovljević, who was back then the managing director of Knjaževsko-srpski teatar. Since then, the festival has been going through various periods of ups and downs, seeking a solid concept. At the beginning of 2019, when Slobodan Savić, an esteemed theatre critic from Belgrade was elected the curator and artistic director, radical changes have been made in the structure and concept of Joakimfest. Today, this is a festival of contemporary, modern, socially, aesthetically, and poetically relevant theatre which with its selection of plays strives for visibility and recognition not only in its local community but in the entire country and the wider region. It has a Euro-regional concept, based on a selection of plays in full accord with modern performance and theatre-related practices. Joakimfest celebrates and fosters aesthetically sophisticated, socially responsible, subversive, and emancipatory theatre which grapples with burning issues and phenomena of the world and the times we live in.

Since the founding of the Festival to date, over 140 performances from 25 countries with the participation of over 700 theatre authors have been performed at the Joakimfest.

An international jury bestows two awards: Grand prix “Joakim Vujić,” for the best overall performance, and Special Award of the City of Kragujevac.

The festival is named after “the father of Serbian theatre,” Joakim Vujić, the managing director of the first Serbian theatre founded in Kragujevac, the capitol of Serbia back then, in 1835.

The host and organizer of the festival is Кnjaževsko-srpski teatar, and the main benefactor is the City of Кragujevac.

РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2019. - РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2019.

twitter.com/ksteatar

РЕПЕРТОАР- - новембар 2019.

РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2019.

ОТАЦ
Субота, 2. новембар 20.00 часова

КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Уторак, 5. новембар 20.00 часова

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Субота, 9. новембар 20.00 часова 

СМРТ ЧОВЕКА НА БАЛКАНУ
Народно позориште Кикинда
Уторак, 12. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Четвртак, 14. новембар 21.00 часова 

СУМЊА
Краљевачко позориште
Уторак, 19. новембар 20.00 часова

НЕГРИ
Среда, 20. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Субота, 23. новембар 21.00 часова 

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Уторак, 26. новембар 20.00 часова 

СВЕТОЗАР Т’РЕЋИ
НАС Театар
Четвртак, 28. новембар 20.00 часова

ПРЕПИСКА МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ И БОРИСА ПАСТЕРНАКА
ПИП Алексинац
Субота, 30. новембар 20.00 часова

НАШ ТЕАТАР НА ГОСТОВАЊУ
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО
Уторак, 5. новембар, Центар за културу Градац, Рашка
КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Четвртак, 7. новембар, Фестивал МАЛИ ЈОАКИМ Лазаревац
НЕГРИ
Четвртак, 21. новембар, Међународни фестивал Класике ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН
НЕГРИ
Недеља, 24. новембар, Фестивал првоизведених представа Алексинац
ВРАПЧИЋ
Уторак, 26. новембар, Гледалишче Копер
МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Уторак, 26. новембар, Центар за културу Бољевац

У ПРИПРЕМИ
ЖЕНИДБА И УДАДБА
Децембар 2019. године

ПОЧЕТАК ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ 2019/20

Билетарница Књажевско-српског театра почиње са радом у понедељак, 2. септембра.

РАДНО ВРЕМЕ
Радним данима и суботом од 10 до 14 и 18 до 20 часова
Контакт телефон 034 33 20 63

Поштована публико, у понуди су сезонске улазнице које важе током целе предстојеће сезоне 2019/20.
Резервишите Вама и Вашим најближима место за све представе најстаријег позоришта у Србији, зато што је број сезонских улазница ограничен.
За све информације контакт телефон је 065 33 58 245.

Ваш
Књажевско-српски театар

РЕПЕРТОАР - МАЈ 2019.

www.joakimvujic.com

КРАГУЈЕВАЧКА ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ БОИНГ, БОИНГ

Представа “Боинг, боинг” Марка Камолетија у режији Ненада Гвозденовића припремљена је у копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта, а премијерно је изведена 17. децембра на сцени Краљевачког позоришта. У овој урнебесној комедији играју: Зоран Церовина, Катарина Јанковић, Светлана Миленковић, Младен Кнежевић, Јасмина Димитријевић и Исидора Рајковић. Сценографију потписује Ана Колбјанова, а костиме Јелена Јањатовић.
Ово је друга копродукција два позоришта, са којом Књажевско-српски театар наставља успешну регионалну сарадњу у домену позоришне продукције.
Премијера је у четвртак 18. јануара у 20 часова, а прва реприза 25. јануара 2018. године. www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР новембар 2017.

www.joakimvujic.com

НАШ ТЕАТАР

www.joakimvujic.com

 

 

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ ВРАПЧИЋ

Прича о животу Едит Пјаф 

Крагујевац, 28. јануар 2017. године, 20.00 Сцена Јоаким Вујић

Сарадња најстаријег и најмлађег позоришта у Србији. 
У суботу, 28. јануара на сцени Књажевско-српског театра премијерно се изводи представа Врапчић по тексту Наташе Илић и у режији Милоша Јагодића. 
Ово је прича о животу Едит Пјаф. 
Представа Врапчић је реализована у копродукцији најстаријег позоришта у Србији Књажевско-српског театра и најмлађег позоришта у Србији Пулс театра из Лазаревца. 
У представи играју Јасмина Димитријевић као Едит Пјаф и глумци: Чедомир Штајн, Ненад Вулевић, Ивана Недељковић, Лара Симић, Јелена Цвијетић, Маја Софронијевић, Дарко Бјековић, Александар Трмчић и Предраг Пауновић. Сценографију потписује Дејан Пантелић, костимографију Соња Которшевић, препев песама Јасмина Димитријевић, музички аранжман Габор Ленђел а кореограф је Ирина Митровић. 

www.joakimvujic.com

ПРЕМИЈЕРА ПРЕДСТАВЕ КИР ЈАЊА ПО ТЕКСТУ ЈОВАНА СТЕРИЈЕ ПОПОВИЋА

 

14. децембра у крагујевачком театру премијерно извођење представе Кир Јања

 РЕЧ РЕДИТЕЉА

"Драг ми је тај Кир Јања који не припада овом свету а да то и не зна. Можда хода по својим мислима са погрешном мапом у глави. Он хоће онолико новаца колико му је потребно да мирно спава у немирном свету. Драг ми је тај мали човек који је већ једном све изгубио и боји се да му се сутра то поново не деси. Све бежеци од тога улеће у замку да му се баш то деси. Нису несрећни случајеви запечатили Јањину судбину. Јањине вечите “шпекулације” у којима мисли да је спретан доћи ће му главе, и не само њему. Он стално сумња да неко хоће да га покраде и ја му за то дајем право.
Занима ме то витално самопоуздање да буде играч у игри за коју наслућује да се променила. Јања добро види, али не види све. Побунио се по први путна крају, али касно. Мислио је да игра још траје, а она је већ била завршена.
Занима ме тај изненадни тренутак Јањине храбрости и побуне на крају комада који ничему не води јер је све већ решено. Занима ме шта нам то Стерија није испричао, а крије се иза приче коју нам је дао да се забавимо. Који су се то конци уплели да оно сто смо мислили да је невазно постане важно? Заплет који гледамо се не решава већ прелазимо на други који нам се изненада открива да је паралелно текао. И ми смо се као и Кир Јања изненада, скоро преко ноћи, обрели у свету где више не препознајемо ко су нам пријатељи, где свако има своје интересе који су му најважнији, где се све продаје за “бадава”, где нема више правила а камоли система вредности, где је сила једини закон а морал давно заборављена категорија. “Е сироти Кир Јања… оћи свет да пропадни”. И ја му верујем.
Кир Јања је комични лик који има “неваљало жена”, хоће стално “да га у'вати шлогу ”, највише воли да кука. Покушава да подмити власт са “једно лепо јабука” док велике своте новца прелазе из руке у руку. Ипак после Егоновог и Ејдусовог “Кир Јање” у Народном позоришту, овај текст се не може више читати без трагичне ноте. То припада и нашем Кир Јањи али у једном другачијем кључу."
Драгана Варагић, у Крагујевцу децембра 2016. године

Јован Стерија Поповић
КИР ЈАЊА
Режија Драгана Варагић

ИГРАЈУ
Миодраг Пејковић - Кир Јања
Исидора Рајковић - Јуца
Никола Милојевић - Мишић
Милић Јовановић - Петар
Саша Пилиповић - Кир Дима
Милица Мајсторовић - Катица
Ђорђе Симић - Пандур
Младен Кнежевић - Пандур

Сценограф - Лана Шкундрић
Костимограф - Јелена Јањатовић
Кореограф - Бојана Робинсон
Композитор - Драгослав Танасковић
Лектор - Радован Кнежевић

ДРАГАНА ВАРАГИЋ - биографија
Драгана Варагић је дипломирала глуму на Факултету драмских уметности у Београду, специјализирала Шекспира на Шекспировом институту у Стратфорду у Енглеској, и магистрирала драму на Универзитету Торонто у Канади.
 Одиграла је бројне улоге у позоришту, на филму и телевизији. Као првакиња Народног позоришта у Београду одиграла је, између осталог Наташу Ростову, Јулију, Леди Ану, Хелену Чарлс, Елизабету Проктор, Катарину Лугомирски. У Канади је наставила своју каријеру као глумица, редитељ и универзитетски професор. Играла је у комадима од Шекспира и Стриндберга до Хауарда Баркера и Едварда Бонда. Режирала је, између осталог, Канал среће, То није моја прича, Дантес Дивинус, Последњи дани Јуде Искариотског, Принцеза Т… Драгана је предавала глуму на универзитетима Далхаузи и Виндзор, а глуму и режију на Универзитету Отава.
Носилац је више награда за глумачка остварења на нашим просторима (две годишње награде Народног позоришта у Београду за глуму, Награда Удружења драмских уметника Србије за најбоље глумачко остварење,  Награда за епизодну улогу  на Стеријином позорју…) и номинације за награду Дора за најбољу глумицу у Торонту.
Драгана је режирала и копродуцирала канадско - црногорску копродукцију Пенелопијада која је на репертоару тиватског позоришног фестивала Пургаторије. Ванредни је професор на Катедри за глуму Академије уметности у Београду и гостујући професор на пољској Националној филмској и позоришној академији у Лођу.

www.joakimvujic.com