250 година од рођења Јоакима Вујића

 ЈОАКИМ ВУЈИЋ (1772–1847) 

 

 

РЕПЕРТОАР - јануар 2022.

 

joakimvujic.com

Репертоар је подложан променама услед ситуације са ковидом 19.

ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО
Уторак, 11. јануар 20.00 часова
Петак, 21. јануар, гостовање у Краљевачком позоришту
Субота, 29. јануар 20.00 часова

БАШТА СЉЕЗОВЕ БОЈЕ
Четвртак, 13. јануар 20.00 часова

ЖЕНИДБА И УДАДБА
Субота, 15. јануар 20.00 часова

КОЛЕГА МЕЛА ГИБСОНА
Понедељак, 17. јануар 20.00 часова

БРИШИ ОД СВОЈЕ ЖЕНЕ
Уторак, 18. јануар 20.00 часова

ЛОЛА МОНТЕЗ
Петак, 21. јануар 20.00 часова

ВРАПЧИЋ прича о животу Едит Пјаф
Субота, 22. јануар 20.00 часова

КЕАЉ АРТУР
Понедељак, 24. јануар 20.00 часова 

РЕВИЗОР
Уторак, 25. јануар 20.00 часова

НЕГРИ или љубов ко сочеловеком својим
Четвртак, 27. јануар 20.00 часова

РЕВИЗОР
Понедељак, 31. јануар 14.00 часова, Матине за младе

ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО у Књажевско-српском театру

6. новембра 2021. године у 20 часова ансамбл Књажевско-српског театра премијерно ће извести представу ЈА ОД ЈУТРА НИСАМ СТАО по тексту Уне Визек у режији Слађане Килибарде.

У представи играју: Милош Крстовић, Душан Станикић, Чедомир Штајн, Никола Милојевић, Исидора Рајковић и Сања Матејић.
Поред режије, Слађана Килибарда је задужена и за адаптацију текста, визуелни идентитет и избор музике. Сценографију потписује Ана Колбјанова, костим Јелена Јањатовић, кореографију Сандра Пауновски, а дизајн светла Радомир Стаменковић. Асистент режије је Марија Ракочевић, а музички сарадник Драгослав Танасковић Трнда.

"Кад причамо о проблемима, увијек причамо из властите перспективе. Но, свијет из жабље и птичје перспективе не изгледа ни слично, зар не? Зато нам се често чини да причамо другим језицима. Одавно се зна - да бисмо схватили туђе стајалиште требамо стати на туђе мјесто. Тек промјеном, замјеном, преокретањем вриједности, права и односа моћи, можемо наслутити то туђе мјесто и размислити како је бити онај други. Што год да видимо, гледајући наопачке, сигурно неће бити исто као што гледамо иначе. Но, једно ће се, надам се, видјети из сваког угла – био нетко мушкарац или жена, лав или тигар, птица или жаба - моћ је свима једнако мила, и кад је се једном дочепају, не пуштају је лако, јер лако се на моћ навикнути".
Уна Визек

Редитељка Слађана Килибарда је већ позната крагујевачкој публици по представама ”Моје бивше, моји бивши“ Д. Ц. Џексона и „Ко нема у вугла, гугла“ Петре Цицварић. На радост публике обе представе су се задржале на репертоару и донеле награде крагујевачком театру на бројним фестивалима.

Репризна извођења су 9., 11. и 27. новембра од 20 часова.

Репертоар је подложан променама услед ситуације са ковидом 19.

joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР - октобар 2021.

 

joakimvujic.com

Репертоар је подложан променама услед ситуације са копвидом 19.

РЕПЕРТОАР - јун 2021.

 

joakimvujic.com

ПРЕМИНУЛА ГЛУМИЦА СЛАВИЦА РАДУЛОВИЋ

Глумица Славица Радуловић, дугогодишња чланица ансамбла Књажевско-српског театра, преминула је 24. априла у 57. години у Новом Саду.

Рођена je 6. августа 1964. године у Куману код Новог Бечеја. На Академији драмских уметности у Новом Саду 1987. године дипломирала је глуму у класи професора Петра Банићевића.
Први стални глумачки ангажман имала је у Казалишту „Марин Држић“ у Дубровнику, потом у Народном позоришту у Нишу, а од 1990. године је чланица ансамбла Књажевско-српског театра у Крагујевцу.
На сцени крагујевачког театра одиграла је више од тридесет улога. Дебитовала је у представи „1968“, а међу најзначајније и најзапаженије убрајају се улоге Јуце у представи „Кир Јања“, Регане у „Краљу Лиру“, Лепе Кате у „Ружичњаку“, Маре Петровић у „Бриши од своје жене“, Гледис у „Бриши од свога мужа“, Малвине у „Ла Пејрузу“, као и улога Краљице Наталије у представи „Зелени зраци“.
На сцени крагујевачког театра режирала је представе „Гуска на месецу“ Стевана Пешића и монодраму „Дезмонд“ Џона Мортимера.
За свој уметнички рад вишеструко је награђивана. За улогу Милице у представи „Мала“ у извођењу нишког Народног позоришта добила је Награду за глумицу вечери и Награду за најбољег младог глумца на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Шапцу 1990. године. За улогу Малвине у представи „Ла Пејруз“ добила је Награду за глумца вечери и Награду „Мила Стојадиновић“ за најбољу женску улогу на Позоришним сусретима „Јоаким Вујић“ у Нишу 1998. године, а наредне 1999. године добила је годишњу награду Књажевско-српског театра.
На позив Председника државе Литваније и Светског удружења есперантиста из Ротердама, као једини представник своје земље на Светском конгресу есперантиста у Вилњусу у Литванији 2005. године одиграла је представу „Како убити своју супругу“ (на есперанту).
Остварила је улоге у ТВ серијама „Срећни људи“, „Село гори а баба се чешља“ и „Мој рођак са села“.

Време и место сахране, као и време одржавања комеморације у Књажевско-српском театру биће накнадно објављени

 joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР – новембар 2020.

 

www.joakimvujic.com

ПРЕДСТАВЉЕНА СЕЛЕКЦИЈА ЈОАКИМФЕСТА

 

У Књажевско-српском театру у Крагујевцу представљена је селекција 15. Јоакимфеста, међународног позоришног фестивала, који ће и ове године, уколико се епидемиолошка ситуација не погорша, бити одржан од 8. до 13. октобра. На репертоару ће бити шест представа, четири иностране и две домаће. У читавом низу структуралних промена које је у последње две године иницирао уметнички директор и селектор Слободан Савић, најновија је да фестивал од ове године мења име у Јоакимфест (раније Јоаким Интер Фест). Као и прошле године, Савић остаје привржен евро-регионалном концепту и представама модерног, савременог позоришног сензибилитета и рецентног позоришног израза, подједнако на плану естетике и тематике.

15. Јоакимфест биће одржан под слоганом "Позориште у изолованом друштву".

Осим о селекцији, тематском и естетском концепту, на конференцији је било речи и о епидемиолошким мерама које ће бити примењене током Фестивала зарад безбедности публике и позоришних ансамбала који долазе у Крагујевац.

ПОЗОРИШТЕ У ИЗОЛОВАНОМ ДРУШТВУ

Х. Ибзен, ЛУТКИНА КУЋА, режија Ботонд Нађ, Државно мађарско позориште, Клуж, Румунија

Р. В. Фазбиндер, ЗАШТО ЈЕ ПОЛУДЕО ГОСПОДИН Р?, режија Бобо Јелчић, Југословенско драмско позориште, Београд, Србија,

ФИЛОКТЕТОВА РАНА, по комаду Хајнера Милера, режија Борис Крастев, Позоришна лабораторија „Сфумато“, Софија, Бугарска

ЗАПРАВО, ПРЕЛЕПО ЈЕ, текст и режија Волкер Шмит, Немачко државно позориште, Темишвар, Румунија

ГУСТАВ ЈЕ КРИВ ЗА СВЕ, по цртаном филму „Густав“, концепт и режија Кокан Младеновић, Позориште Костолањи Деже, Суботица, Србија

Џ. Орвел, ЖИВОТИЊСКА ФАРМА, режија Љупчо Георгиевски, Народно позориште „Антон Панов“, Струмица, Северна Македонија

Слободан Савић, уметнички директор и селектор Јоакимфеста

ЈОАКИМФЕСТ 

 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакимфест”

ПОЛИТИКА 

Ипак средства, мада незнатна, за „Јоакиминтерфест”

После нашег текста „Нема пара за крагујевачки Јоакиминтерфест”, објављеног 21. јуна, јавио нам се Слободан Савић, уметнички директор и селектор овог позоришног фестивала, потврдивши да је Министарство културе прихватило аргументе из њиховог приговора и определило извесна средства за ову манифестацију.

– Ова одлука је најбољи коментар и најтачнија анализа одлука Комисије за савремено стваралаштво – каже Савић и објашњава:

– У приговору смо јасно образложили и документовали зашто одлуку поменуте комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на објективним, професионалним и честитим критеријумима. Та одлука је не само неодржива и неаргументована него и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што може изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању као једини критеријум. Штавише, с обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишње селекције у медијима у Србији и региону, одлуку комисије смо разумели и као злонамерну.

Савић подсећа да је „Јоакиминтерфест” од прошле године „фестивал савременог, модерног, друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону”. Његов концепт је, додаје, еврорегионални (највише две представе из Србије) и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју с модерним извођачким и позоришним праксама. Подсећа и да је први пут од оснивања фестивала прошле године штампан обиман двојезични каталог (на српском и енглеском) на више од осамдесет страница, да су све стране представе титловане на српски језик, да је заседао међународни жири, затим урађена ревизија награда, нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен стални фестивалски тим, а први пут од оснивања све улазнице су распродате недељу дана пре почетка.

– Упркос томе, комисија је закључила да „пројекат није усклађен са општим интересима у култури и приоритетима конкурса и да нема довољан утицај на квалитет културног живота шире друштвене заједнице”. Ово, уистину, није вредно коментара, али јесте оно што је вашем новинару рекао Светислав Гонцић, председник комисије (чланови Жељко Јовановић и Владан Ђурковић). Гонцић, наиме, каже да је комисија, с обзиром на тешку финансијску ситуацију, одлучила да „подржи само стратешке фестивале”. И тако су се међу стратешким фестивалима нашли сви, осим „Јоакиминтерфеста”. Фестивали професионалних и аматерских позоришта, од Суботице до Врања, од Сомбора до Шапца, од Новог Сада до Ниша, од Зајечара до Ужица... Списак је велики да бих све набрајао. Међу „стратешки” важним нашао се и фамозни Фестивал дуодраме у Тополи, и то на два места: међу онима који су добили новац (јер је усклађен са...) и међу онима који нису добили новац (јер није усклађен са...). Само ова процедурална грешка довољна је да се обори конкурс пред Управним судом, а има их још – каже Слободан Савић и додаје:

– Иако смо добили незнатна средства, задовољни смо одлуком министарства да уважи аргументе и чињенице. То је, пре свега, морална сатисфакција и трачак наде и светлости у царству мрака у којем су се загубили наша култура и позориште, а чланови овогодишње комисије угасили последњу тињаву свећу.

САОПШТЕЊЕ ЗА МЕДИЈЕ

Оштро протестујемо против одлуке Комисије Министарства културе и информисања да не додели ни динар 15. Јоаким Интер Фесту, међународном позоришном фестивалу који се одржава у Крагујевцу, у организацији Књажевско-српског театра.

С обзиром на високи квалитет прошлогодишње селекције, с обзиром на бројне концепцијске, организационе, структуралне и квалитативне промене које су урађене у последњих годину и по дана на унапређењу фестивала, с обзиром на изузетно високе оцене прошлогодишњег фестивала у водећим медијима у Србији и региону (Хрватска, Румунија, Бугарска), одлуку комисије сматрамо апсолутно неутемељеном на професионалним критеријумима.

Избором Слободана Савића, позоришног критичара РТС-а и аутора серијала “Читање позоришта”, на место уметничког директора и селектора извршене су корените промене у структури и концепцији Јоаким Интер Феста. Од прошле године то је фестивал савременог, модерног друштвено, естетски и поетички референтног позоришта који избором представа настоји да буде видљив и препознатљив не само за локалну заједницу, него у земљи и ширем региону. Његов концепт је евро-регионални и темељи се на избору представа које су у пуном сагласју са модерним извођачким позоришним праксама. Прошле године на фестивалу су изведене представе из Словеније, Хрватске, Румуније, Бугарске и Србије. Инсистирајући на евро-регионалном концепту фестивала селектор је увео “неписано” правило да на фестивалу буду заступљене највише две представе из Србије, тако ће бити и ове године на јубиларном издању. Први пут од оснивања фестивала прошле године је штампан обиман двојезични каталог (српски и енглески) на више од осамдесет страница, све стране представе су титловане на српски језик, заседао је међународни жири,  урађена је ревизија награда, урађен је нов, модеран сајт, нови тотал дизајн, оформљен је стални фестивалски тим, а у рад су по први пут укључени и волонтери из Канцеларије за младе Крагујевца.

Упркос тешким околностима због епидемије Ковида-а и ове године, за јубиларно издање фестивала, припремљена је селекција врло квалитетних представа из земље и региона (Италија, Хрватска, Румунија, Босна и Херцеговина, Македонија и Србија). У оквиру овогодишњег фестивала планирана је и међународна конференција “Позориште у изолованом друштву” на којој би требало да учествују неколико директора и уметничких директора позоришних фестивала из ширег региона.

С обзиром на све наведено још једном понављамо да је одлука Комисије Министарства културе и информисања апсолутно неутемељена на професионалним и честитим критеријумима. У потпуности имамо на уму незавидну ситуацију у нашој култури и друштву због епидемије вируса, ревизију и смањење средстава, али одлука о недодељивању средстава Јоаким Интер Фесту је неодржива, неаргументована и штетна јер указује на непостојање евалуације позоришних фестивала у Србији што ће изазвати ненадокнадиве последице и васпоставити произвољност у одлучивању.

Додатну забуну у све ово уноси тврдња једног члана Комисије, да су чланови комисије од службенице Министарства добили допис да је Књажевско-српски театар одустао од овогодишњег Јоаким Интер Феста, те да нису ни разматрали конкурсну документацију на састанцима Комисије. То апсолутно није тачно и о томе поседујемо званичну документацију коју Вам можемо ставити на увид.

С поштовањем, 

Милош Крстовић,

директор Књажевско-српског театра и Фестивала

РЕПЕРТОАР - НОВЕМБАР 2019.

ОТАЦ
Субота, 2. новембар 20.00 часова

КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Уторак, 5. новембар 20.00 часова

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Субота, 9. новембар 20.00 часова 

СМРТ ЧОВЕКА НА БАЛКАНУ
Народно позориште Кикинда
Уторак, 12. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Четвртак, 14. новембар 21.00 часова 

СУМЊА
Краљевачко позориште
Уторак, 19. новембар 20.00 часова

НЕГРИ
Среда, 20. новембар 20.00 часова 

МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Субота, 23. новембар 21.00 часова 

ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ЛУДАКА
Уторак, 26. новембар 20.00 часова 

СВЕТОЗАР Т’РЕЋИ
НАС Театар
Четвртак, 28. новембар 20.00 часова

ПРЕПИСКА МАРИНЕ ЦВЕТАЈЕВЕ И БОРИСА ПАСТЕРНАКА
ПИП Алексинац
Субота, 30. новембар 20.00 часова

НАШ ТЕАТАР НА ГОСТОВАЊУ
ПИЏАМА ЗА ШЕСТОРО
Уторак, 5. новембар, Центар за културу Градац, Рашка
КО НЕМА У ВУГЛА, ГУГЛА
Четвртак, 7. новембар, Фестивал МАЛИ ЈОАКИМ Лазаревац
НЕГРИ
Четвртак, 21. новембар, Међународни фестивал Класике ВРШАЧКА ПОЗОРИШНА ЈЕСЕН
НЕГРИ
Недеља, 24. новембар, Фестивал првоизведених представа Алексинац
ВРАПЧИЋ
Уторак, 26. новембар, Гледалишче Копер
МОЈЕ БИВШЕ, МОЈИ БИВШИ
Уторак, 26. новембар, Центар за културу Бољевац

У ПРИПРЕМИ
ЖЕНИДБА И УДАДБА
Децембар 2019. године

ПОЧЕТАК ПОЗОРИШНЕ СЕЗОНЕ 2019/20

Билетарница Књажевско-српског театра почиње са радом у понедељак, 2. септембра.

РАДНО ВРЕМЕ
Радним данима и суботом од 10 до 14 и 18 до 20 часова
Контакт телефон 034 33 20 63

Поштована публико, у понуди су сезонске улазнице које важе током целе предстојеће сезоне 2019/20.
Резервишите Вама и Вашим најближима место за све представе најстаријег позоришта у Србији, зато што је број сезонских улазница ограничен.
За све информације контакт телефон је 065 33 58 245.

Ваш
Књажевско-српски театар

РЕПЕРТОАР - МАЈ 2019.

www.joakimvujic.com

РЕПЕРТОАР - АПРИЛ 2019.

www.joakimvujic.com

Порука за СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2019. године

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán)

Светски дан позоришта, 27. март,  се на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961. године обележава широм света. На тај дан позоришни посленици организују разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.

Аутор овогодишње поруке је Карлос Селдран угледни, вишеструко награђивани позоришни редитељ, драматург, драмски педагог и универзитетски професор. Живи и ради у Хавани (Куба), али са својим представама путује по свету

КАРЛОС СЕЛДРАН (Carlos Celdrán), Куба

Пре него што сам крочио у позориште, моји учитељи су већ били тамо. Саградили су своје куће и своје поетике на остацима сопственог живота. Многи од њих су непознати или их једва памте: радили су у тишини, у понизности својих пробних сала и препуних гледалишта, да би потом, након много година рада и изванредних успеха, полако напустили своја места и нестали. Када сам схватио да је мој позив и моја судбина да наставим њиховим стопама, такође сам увидео да од њих наслеђујем дирљиву и јединствену традицију: да живим у садашњости и да једино очекивање треба да ми буде да досегнем прозирност непоновљивог тренутка, у којем се сусрећем с другим бићем у тами позоришта, заштићен пуком истинитошћу геста и речи која нешто открива.

Моја позоришна домовина су ти тренуци сусрета с гледаоцима који из вечери у вече долазе у нашу салу, из најразличитијих делова мог града, да би били с нама, да бисмо поделили тих неколико сати, неколико минута. Помоћу таквих, јединствених тренутака градим свој живот: престајем да будем ја, више не патим због себе и поново се рађам да бих увидео шта значи стварати позориште: проживети тренутке чисте, ефемерне истине, знати да је то што говоримо и радимо, тамо, под сценским светлом, истинито и да одражава наше најдубље и најинтимније биће. Моја позоришна земља, којој моји глумци и ја припадамо, саткана је од тих тренутака у којима заборављамо на маске, реторику, страх да будемо то што јесмо, и пружамо једни другима руке у тами.

Позоришна традиција је хоризонтална. Нико не може да тврди да је театар на било који начин у центру света, у одређеном граду или у неком привилегованом здању. Позориште, како га ја доживљавам, простире се по невидљивим географским просторима који једним чином обједињују позоришну уметност и животе оних који је стварају. Сви позоришни уметници умиру заједно са својим непоновљивим тренуцима луцидности и лепоте, сви нестају на исти начин, не остављајући иза себе ништа што би их сачувало или прославило. Велики позоришни ствараоци знају да им не вреди никакво признање када се нађу пред тим задатком који је у корену нашег посла, а то је стварање истинских тренутака, недоречености, снаге, слободе, усред највеће неизвесности. И наџивеће их само подаци о њиховом раду или фотографије и видео снимци на којима ће бити забележена тек бледа идеја тога што су урадили. Али тим снимцима ће увек недостајати неми одговор публике која у датом тренутку увиђа да то што се дешава пред њеним очима не може бити пренето нити сагледано ван тог простора, да истина коју тамо заједно доживљавају представља истинско животно искуство, на тренутак прозрачније и од самог живота.

Када сам увидео да је позориште засебна земља, једна велика територија која обухвата читав свет, у мени се зачела идеја која је истовремено оличавала слободу: не мораш да се удаљиш нити да одеш са места на којем се налазиш, не мораш да трчиш нити да се помераш. Тамо где постојиш ти, постоји и публика. Тамо су колеге чије присуство ти је потребно. Тамо, изван твоје куће, имаш свакодневну стварност, непрозирну и непробојну. Стога из своје привидне непомичности радиш да би створио највеће од свих путовања, да би поновио Одисеју, путешествије аргонаута: ти си непомични путник који непрестано убрзава густину и чврстину свог стварног света. Ти путујеш ка тренутку, ка трену, ка непоновљивом сусрету који се одиграва пред онима који су слични теби. Ти путујеш ка њима, ка њиховом срцу, ка њиховој субјективности. Путујеш кроз њих, допиреш у њихове емоције, у њихове успомене које будиш и покрећеш. Твоје путовање је вртоглаво и нико не може да га измери нити спречи. Такође, нико није у стању да одреди његов прави обим; то је путовање кроз машту твојих људи, семе које је посађено у најудаљенију од свих земаља: грађанску, етичку и људску савест твојих гледалаца. Због тога не одлазим, остајем код куће, међу својим блиским пријатељима, привидно миран, и радим даноноћно, јер знам тајну вртоглаве брзине.

Превела са шпанског Бојана Ковачевић Петровић

www.joakimvujic.com

КРАГУЈЕВАЧКА ПРЕМИЈЕРА КОМЕДИЈЕ БОИНГ, БОИНГ

Представа “Боинг, боинг” Марка Камолетија у режији Ненада Гвозденовића припремљена је у копродукцији Књажевско-српског театра и Краљевачког позоришта, а премијерно је изведена 17. децембра на сцени Краљевачког позоришта. У овој урнебесној комедији играју: Зоран Церовина, Катарина Јанковић, Светлана Миленковић, Младен Кнежевић, Јасмина Димитријевић и Исидора Рајковић. Сценографију потписује Ана Колбјанова, а костиме Јелена Јањатовић.
Ово је друга копродукција два позоришта, са којом Књажевско-српски театар наставља успешну регионалну сарадњу у домену позоришне продукције.
Премијера је у четвртак 18. јануара у 20 часова, а прва реприза 25. јануара 2018. године. www.joakimvujic.com

НАШ ТЕАТАР

www.joakimvujic.com

 

 

ЈОАКИМОВИ ДАНИ 2017

ЈОАКИМОВИ ДАНИ 2017
Ревија позоришних представа у част домаћег писца

www.joakimvujic.com

Јоакимови дани се одржавају у Књажевско-српском театру од 03-08. маја

Традиционална манифестација ЈОАКИМОВИ ДАНИ која представља ревију позоришта из Србије у избору Књажевско-српског театра и овај пут је посвећена домаћем писцу. Ова позоришна смотра је део ђурђевданских свечаности и одржава се од 03-08. маја у нашем Театру. Позоришна публика у Крагујевцу имаће прилику да погледа представе које су рађене по делима наших најзначајнијих драмских писаца ( Нушић, Стерија, Станковић…) а које изводе ансамбли позоришта из  Ужица, Врања, Сремске Митровице, Крагујевца и  Београда.

И овај пут у жижи је домаћи драмски писац као основа нашег драмског живота, кога публика најрадије препознаје и воли. Позориште као огледало духовности и стварности и овај пут дочараће вам све оно што нас окружује, боли и радује, све чему се смејемо и што нас узбуђује, а тиче се само нас и наше стварности.

Пред вама су НАРОДНИ ПОСЛАНИК, ЈАВНА ЛИЧНОСТ, ПОМАХНИТАЛИ, КИР ЈАЊА, а Ревију Јоакимови дани затвориће  Позориште Бора Станковић из Врања са представом РУЖА, УВЕЛА коју је по тексту Боре Станковића и у драматизацији Јелене Мијовић режирао Милан Нешковић. Ова представа је уврштена у званичну селекцију овогодишњег Стеријиног позорја. Јоакимови дани славе позориште и домаћег писца и представљају прилику да наша позоришна публика види представе из продукције других српских позоришта, а које су рађене по текстовима домаћих аутора.