среда, 31. октобар 2012.

PREMIJERA U KNJAŽEVSKO-SRPSKOM TEATRU

Druga premijera ove sezone u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru biće izvedena u utorak, 6. novembra na Velikoj sceni „Joakim Vujić”. Reč je o komadu engleskog autora D. C. Džeksona „Moje bivše, moji bivši” (u originalu „Moja romantična komedija”) režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike Slađana Kilibarda.
U podeli igraju kragujevački glumci Miloš Krstović (igra ulogu Toma), Isidora Rajković (Ejmi), Katarina Mitrović (Saša) i Dušan Stanikić (Kalvin), kao i njihova mlada koleginica „gostujuća” glumica iz Beograda Nađa Maršićević koja tumači lik Alison.
Komad je preveo naš poznati prevodilac Đorđe Krivokapić, a na spisku saradnika Slađane Kilibarde nalaze se još Saša Đorđević (asistent scenografije), kostimograf Jelena Janjatović i stručnjak za scenski pokret Nebojša Gromilić.
Kragujevačka publika imala je nedavno prilike da se upozna sa rediteljskim radom Slađane Kilibarde, prvo na „Joakimovim danima” kada je izvedena njena predstava „Pišonja i Žuga” i na nedavno završenom 7. JoakimInterFestu „Ne mo’š pobeć’ od nedelje”, obe u izvođenju glumačkog ansambla Narodnog pozorišta „Toša Jovanović” iz Zrenjanina.

MAMA: A zašto ste raskinuli?
TOM: ZBOG BRZOG TEMPA MODERNOG ŽIVOTA!!!!!
Trenutno interplanetarni hit „Somebody That Used To Know” australijskog pevača Gotyea (i pevačice Kimbre), bio je inicijalna kapisla za „plovidbu” kroz ovaj naoko jednostavan, ali značenjski i strukturalno veoma usložnjen dramski tekst mladog škotskog dramatičara D.C. Jacksona. Iako označen kao komedija, za mene je kao redatelja pri prvom čitanju imao i snažnu dramsku strukturu, čak pomalo i neke elemente melodrame, tako da sam u radu s glumcima, uz suptilni pristup komici ovog teksta, pokušala da unesem i moje lične stavove o tome na koji način i kako se u današnjem vremenu doživljava LJUBAV, kako žive mladi ljudi vezani za par punktova oko kojih se odvija njihova egzistencija, koliko smo barijerama (koje izgledaju poput stubića u nekom muzeju ili na crvenom tepihu) odvojeni jedni od drugih, kako percipiramo naše roditelje (ili oni nas) i kako tretiramo pitanje vlastitog roditeljstva tj. činjenice da jednog dana (možda) treba da postanemo roditelji, ne samo da bi produžili vrstu, već i obogatili svoje tehnološkim dostignućima i opštim otuđenjem ISPRAŽNJENE ŽIVOTE.

Slađana Kilibarda, režija, adaptacija teksta, scenografija i izbor muzike

Постави коментар