Nova pozorišna
sezona u Knjaževsko-srpskom teatru svečano je otvorena u subotu, 24. avgusta
obeležavanjem jubileja, 200 godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne
predstave Joakima Vujića „Kreštalice”, njegove posrbe teksta „Papagaj”
tadašnjeg najpopularnijeg evropskog dramaturga Augusta fon Kocebua, koja je
tačno pre dva veka odigrana u peštanskom pozorištu „Rondela”.
Početak sezone i
veče posvećeno Joakimovom jubileju obeleženo je otvaranjem prigodne izložbe u
Galeriji „Joakim” kragujevačkog pozorišta pod nazivom „Joakim Vujić na sceni
Knjaževsko-srpskog teatra” na kojoj su izložene fotografije iz Vujićevih
predstava koje su igrane u našoj kući.
Direktor Teatra i
domaćin proslave mr Vojo Lučić obratio se okupljenim Kragujevčanima i brojnim
gostima i novinarima:
- Poštovani
gospodine ministre, poštovani predsedniče Skupštine grada, poštovani ljubitelji
teatra, dobrodošli na svečanost povodom otvaranja nove pozorišne sezone
Knjaževsko-srpskog teatra. Mi smo malo poranili sa ovom pozorišnom sezonom, a
za to imamo i zaista lep povod, jer kragujevački Teatar danas obeležava 200
godina od izvođenja prve profesionalne pozorišne predstave na srpskom jeziku
„Kreštalice” Joakima Vujića. Sasvim je prirodno da Knjaževsko-srpski teatar obeležava
ovaj jubilej, budući da je Joakim Vujić osnivač našeg pozorišta, naglasio je
Lučić i najavio izložbu istakavši da je na njoj po prvi put dostupan široj
javnosti i Vujićev testament, a koju je otvorio, kako je Lučić istakao,
inicijator ovog događaja Nebojša Bradić, umetnički direktor kragujevačkog
pozorišta.
- U ovom trenutku
odvija se paralelno još jedan događaj u vezi sa obeležavanjem 200 godina od
izvođenja prve predstave Joakima Vujića na srpskom jeziku. U Budimpešti, naše
kolege Milan Rus, sa svojim glumcima organizuje javno čitanje drame Radoslava
Zlatana Dorića „Čudo u Rondeli” o Joakimovom izvođenju „Kreštalice” i na taj
način i oni odaju priznanje i poštu našem velikom Joakimu Vujiću, rekao je
Bradić, prigodno citiravši stihove Laze Kostića sa pomena glumice iz njegovog
doba: „I mi smo se sakupili sad, u pozorištu gluma sunčanog, da jednu glavu
pomenemo sen”.
- I mi ćemo ovom
prilikom pomenuti sen Joakima Vujića, poklonićemo joj se i zahvaliti za misiju
koju je on činio u vremenu koje je daleko iza nas a koje je bilo izuzetno teško
i veoma zahtevno, a on je ipak u profesiju kakva je pozorište uspeo da uvede
srpski jezik. Od tada, pa do danas, brojni glumci, reditelji, pisci, ostali
pozorišni radnici i publika imaju tu privilegiju i zadovoljstvo da učestvuju u
tom „Čudu pozorišta” kako ga je Dorić u svom komadu „Čudo u Rondeli” nazvao
posvećujući svoj tekst upravo ovom jubileju, zaključio je on otvarajući
izložbu.
Nadahnutu besedu
o stvaralaštvu Joakima Vujića, na Velikoj sceni Teatra koja i nosi Vujićevo ime
kazivao je predsednik Skupštine grada Saša Milenić, pesnik i kniževnik:
- Joakim Vujić je
mit moderne Srbije o mogućnosti emancipacije. Tezu, koja se često može čuti, da
je književni rad Joakima Vujića neodvojiv od njegovog života i njegove
biografije treba preokrenuti. To je mit o Srbiji na Zapadu. Jer duh kulturne
revolucije koji je već harao svetom od prethodnog veka, i uveliko počeo da budi
Evropu, uz politički i ekonomski moment je zapravo duh - srpske građanske
revolucije, Prvog i Drugog ustanka, baš ono što Njegoš kaže: „Iz mrtvijeh Srba
dozvat”. To je dokaz da Srbija nije kao neko davno srednjovekovno sećanje, baš
kao zombi stupila na evropsku scenu, već da je to „buđenje Srbije” ozbiljno
podržano evropskim intelektom Srba iz preka, od Dositeja, Davidovića, Sterije,
pa i našeg Joakima. Oni zajedno sa Karađorđem, Milošem i ovdašnjim naoružanim
ustanicima i političkim elementom glume čine jezgro srpske građanske revolucije
i šumadijsko-vojvođanske inspiracije moderne Srbije.
Ali predrasude sa
kojima se moralo sukobiti u prestonom Kragujevcu Joakimovo delo čine njegov
poduhvat, kako je on sam govorio „činjenja teatra” u tek „probuđenoj Srbiji”
još težim i značajnijim.
To je čitav jedan
svet istresen iz putničke vreće Joakima Vujića, pun građanskih kćeri koje vezu
i čitaju knjige, barona sa cilindrima, gazdi sa skitničkim boščama, svet onih
koji su putovali Zemljom, pa „čak i u Afriki bili”, i čitavo jedno pleme
„divljih negra” koje je uz zvuke tam-tama igralo u Kragujevcu... Svo to
šarenilo Joakimovo je pokušaj začaravanja i udivljenja jedne, ne baš naročito
pripitomljene publike, koja je poprilično skrivala uz ogromne teškoće svoju
iskrenu nameru emancipacije. Sva ta barokna kultura ponašanja, preterivanja,
persiflaže, Joakima Vujića je svedočanstvo tegobe i on ostaje kao otvoreni mit
do dana današnjeg. I mi dan danas biramo između folklornog mita održanja, koji
je prezriv prema promenama i Joakimovog modernog mita - emancipacije i napredovanja.
Joakime da li je
vredelo? Ogovaramo na to pitanje svakim stilskim i etičkim izborom svoje
svakodnevice a ne samo političkim stavovima i kulturnim koncepcijama, završio
je efektno Milenić svoje nadahnuto kazivanje.
Velikom i
značajnom jubileju 200 godine od prve profesionalne pozorišne predstave na
srpskom jeziku prisustvova je i ministar kulture i informisanja Bratislav
Petković koji se takođe sa scene kragujevačkog Teatra obratio okupljenima:
- Čak i nacije
koje imaju mnogo veću pozorišnu tradiciju i neuporedivo više dramskih pisaca i
dela sigurno bi se ponosile ovako velikim i značajnim jubilejom. Takođe i naš
odnos prema svemu tome bi morao da bude bolji. Proslava ovog jubileja, morala
je da bude na nacionalnom nivou, ali, eto Kragujevac, kao pozorišni centar u
kojem je Joakim nastavio svoju teatarsku delatnost i izveo svoju prvi predstavu
u Srbiji na lep način se odužio Joakimu Vujiću, naglasio je ministar Petković,
podsetiti na žalost da je: „čak i Vujićev grob koji je bio na starom groblju na
Tašmajdanu gde je on sahranjen 1847. godine prekopan u 19. veku prilikom
prenosa na Novo groblje i mi danas i ne znamo gde počivaju kosti ’Oca srpskog
pozorišta’, upozorio je on na nebrigu o pioniru našeg teatra i na nemaran odnos
u Srbiji prema kulturnoj i duhovnoj baštini.
Po njemu
izvođenje Vujićeve „Kreštalice” posrbe drame „Papagaj” tada veoma popularnog
pisca Augusta fon Kocebua, koja je izvedena baš na današnji dan u peštanskom
pozorištu „Rondela” u sredini u kojoj srpski jezik nije bio zvaničan jezik
veliki je dokaz Vujićevog stvaralačkog i pregalačkog čina:
- Samo dva dana
ranije, 22. avgusta Joakim Vujić je od cara Franje Prvog dobio orden za
kulturne i duhovne zasluge a u Srbiji mu je i grob zaboravljen. U tome je
značaj jubileja koji obeležava kragujevački Teatar još veći jer govori o
njegovoj upornosti i stremljenjima pionira srpskog teatra da srpski jezik bude
jezik na kojem će se igrati pozorišne predstave i to je i danas putokaz za sve
nas. Vujićeva „Kreštalica”, kao i ostale njegove predstave izvođene do dolaska
u Srbiju na nemačkom i mađarskom govornom području, često su bili jedini
sekularni kulturni i duhovni sadržaj koji su naši sunarodnici na toj teritoriji
imali prilike da uopšte vide, istakao je on, dodavši da je ovo značajan datum u
godini u kojoj Ministarstvo kulture i Vlada Srbije obeležavaju još nekoliko
velikih jubileja poput: 900 godina od rođenja Stefana Nemanje - Simeona Mirotočivog,
200 godina od rođenja Njegoša i 120 godina od rođenja Miloša Crnjanskog...
U prethodnom
obraćanju novinarima ministar Petković je obećao i veću finansijsku i
materijalnu podršku međunarodnom pozorišnom festivalu JoakimInterFestu, od onih
sredstava koje Komisija njegovog ministarstva koja je po njegovim rečima, nezavisno
radila, dodela ovoj značajnoj regionalnoj kulturnoj manifestaciji u prvoj
preraspodeli sredstava.
U okviru obeležavanja jubileja „Dva veka
Joakima” sem otvaranja izložbe fotografija, muzički trio iz Kragujevca
Udruženje „Art - Kvart” izveo je mini koncert, glumci kragujevačkog pozorišta
izveli su songove iz predstave Radoslava Zlatana Dorića „Čudo po Joakimu” koju
je režirao Slavenko Saletović a u čast 200. godišnjice od izvođenja prve
predstave na srpskom jeziku odigrana je i jedna od najznačajnijih predstava na
repertoaru kragujevačkog Teatra u proteklih nekoliko sezona „Noć u kafani
Titanik” koju je po motivima pripovedaka Ive Andrića čiju dramatizaciju i
režiju potpisuje Nebojša Bradić. www.joakimvujic.com
Нема коментара:
Постави коментар