Новица Савић(1943-2004) је дипломирао драматургију у класи професора
Јосипа Кулунџића. Изведено му је преко двадесет комада у домаћим
позориштима. Режирали су их неки од наших најугледнијих редитеља (Б.
Глигоровић, Бранко Плеша, Р. З. Дорић, Мики Стаменковић...).
Једна од најпознатјих и најбољих драма „Побратим“ (прва награда на конкурсу НП-а поводом 125 годишњице постојања) била је неколико сезона успешно играна на сцени Народног позоришта у Београду (режија: Б. Глигоровић). Међу познатије комаде свакако спадају и „Како потаманити гамад“, „Велики Мак“, „Крвава тета“, „Ноћ у сред дана“ . . .
Телевизија му је извела осам ТВ драма. Писао је игране серије, забавне и документарние емисије . На њима је сарађивао са Бранком Шотром („Пуцањ у шљивику преко реке“), Слободаном Шијаном („ Градилиште „), Зринком Огрестом („Крадљивци возова „), Мишом Радивојевићем, Дудом Ћеремилац, Савом Мрмком, Батом Ченгицем и другим тв и филмским режисерима.
Радио Београд и Радио Загреб су извели преко 60 његових радио драма. Исте су преведене, емитоване и добијале награде широм Европе. Објавио је три збирке приповедака („И ми смо људи“, „Из блата из прашине“, „Откуп“), један роман („Каљуга“) и гомилу прича по скоро свим домаћим књижевним часописима.
За драмско и прозно стваралаштво добио је бројна признања . Троструки је добитник награде Бранислав Нушић Удружења драмских писаца, петоструки добитник награде за сатиричну причу Радоје Домановић, награда Милутин Ускоковић за најбољу кратку причу...
Новицу Савића су његови најближи познавали као тихог, скромног, једноставног и ненаметљивог човека. Живео је повучено, у уверењу, срећној или несрећној заблуди, да је довољно и једино важно, добро и посвећено радити свој посао. Најбоља илустрациуја тога је да је све што је икад објавио, сваки позоришни комад, тв и радио драма, скоро искључиво последица учествовања на анонимним конкурсима. Без икакве жеље за саморекламерством и самоистицањем, осудио је себе на неку врсту изолације. Био је од оне ретке врсте посвећеника која није умела да гаји пријатељства из користољубља. Сам је одабрао такав пут и никада се није жалио, иако је резултат такве одлуке углавном било оно што се зове голо преживљавање. И, још један врло битан резултат такве одлуке - стотинак необјављених рукописа драма, романа, прича)...
Уз један од последњих објављених комада изашла је и Савићава биографија коју писци обично сами и обично веома опширно састављају. Његова биографија се свела на свега три реченице. Ево их:
„Новица Савић је рођен 10.11.1943. године. После свега што му се последњих година издешавало, још живи. У Београду. „
Војислав Савић
www.joakimvujic.com
Једна од најпознатјих и најбољих драма „Побратим“ (прва награда на конкурсу НП-а поводом 125 годишњице постојања) била је неколико сезона успешно играна на сцени Народног позоришта у Београду (режија: Б. Глигоровић). Међу познатије комаде свакако спадају и „Како потаманити гамад“, „Велики Мак“, „Крвава тета“, „Ноћ у сред дана“ . . .
Телевизија му је извела осам ТВ драма. Писао је игране серије, забавне и документарние емисије . На њима је сарађивао са Бранком Шотром („Пуцањ у шљивику преко реке“), Слободаном Шијаном („ Градилиште „), Зринком Огрестом („Крадљивци возова „), Мишом Радивојевићем, Дудом Ћеремилац, Савом Мрмком, Батом Ченгицем и другим тв и филмским режисерима.
Радио Београд и Радио Загреб су извели преко 60 његових радио драма. Исте су преведене, емитоване и добијале награде широм Европе. Објавио је три збирке приповедака („И ми смо људи“, „Из блата из прашине“, „Откуп“), један роман („Каљуга“) и гомилу прича по скоро свим домаћим књижевним часописима.
За драмско и прозно стваралаштво добио је бројна признања . Троструки је добитник награде Бранислав Нушић Удружења драмских писаца, петоструки добитник награде за сатиричну причу Радоје Домановић, награда Милутин Ускоковић за најбољу кратку причу...
Новицу Савића су његови најближи познавали као тихог, скромног, једноставног и ненаметљивог човека. Живео је повучено, у уверењу, срећној или несрећној заблуди, да је довољно и једино важно, добро и посвећено радити свој посао. Најбоља илустрациуја тога је да је све што је икад објавио, сваки позоришни комад, тв и радио драма, скоро искључиво последица учествовања на анонимним конкурсима. Без икакве жеље за саморекламерством и самоистицањем, осудио је себе на неку врсту изолације. Био је од оне ретке врсте посвећеника која није умела да гаји пријатељства из користољубља. Сам је одабрао такав пут и никада се није жалио, иако је резултат такве одлуке углавном било оно што се зове голо преживљавање. И, још један врло битан резултат такве одлуке - стотинак необјављених рукописа драма, романа, прича)...
Уз један од последњих објављених комада изашла је и Савићава биографија коју писци обично сами и обично веома опширно састављају. Његова биографија се свела на свега три реченице. Ево их:
„Новица Савић је рођен 10.11.1943. године. После свега што му се последњих година издешавало, још живи. У Београду. „
Војислав Савић
www.joakimvujic.com
Нема коментара:
Постави коментар