недеља, 07. децембар 2014.

Kad porastem biću… Mirko Babić

www.pokazivac.com

Mirko Babic
Za poznatog glumca- prvaka drame Knjaževsko-srpskog teatra iz Kragujevca ljubav je sve!
Da nije bilo ljubavi i vere da će upisati Akademiju i da će postati jedan od najznačajnijih glumaca na našem prostoru čiji je spisak dobijenih nagrada veći od spiska uloga mnogih glumaca, danas bi Mirko Babić bio poznat kao košarkaš “ Partizana” .
Zbog ljubavi prema glumi je zapostavio svoju ljubav iz mladosti- košarku zbog koje je čak ponavljao drugi razred srednje škole. Umesto u učionici dane je provodio na košarkaškom terenu.
Mirko Babić je rođen 14. marta 1948. u Kragujevcu. U detinjstvu je uživao u ljubavi svoje četiri sestre.
Diplomirao je u Ateljeu 212, 1973. godine.
Njegov profesor glume Milenko Maričić mu je rekao da bira gde želi, u Jugoslovensko dramsko pozorište ili Atelje. Mirko mu je odgovorio da te noći ide za Kragujevac.
Pune četrdeset dve godine je stalno angažovan u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu.
Tri sestre A.P.Čehov Bitef teatar, Beograd
Tri sestre
A.P.Čehov
Bitef teatar, Beograd
Dobitnik je brojnih nagrada za uloge u pozorištu. Za izuzetan doprinos razvoju pozorišne umetnosti Srbije, 2009. godine, dodeljena mu je Statueta Joakim Vujić, nagrada koju Knjaževsko-srpski teatar dodeljuje svake godine, na Sretenje, 15. februara.
Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve je doneo odluku 6. novembra 2013. godine o dodeli visokog odlikovanja Srpske pravoslavne crkve, Ordena Svetog Save drugog stepena, Mirku Babiću za izvanredne rezultate u filmskom i televizijskom stvaralaštvu i očuvanju duhovnih i tradicionalnih vrednosti srpskog naroda.
Iako već decenijama glumi, kako u pozorištu tako i na filmu, Mirko Babić je najveće simpatije svoje publike pridobio ulogom Dragojla, prostodušnog seljaka, u TV seriji” Selo gori a baba se češlja” .
Koje su prave vrednosti za poznatog dramskog umetnika otkrićete u sledećim redovima.

Po čemu pamtiš svoj rodni grad?

Po tome što je bio grad! Sport, duhovnost, kultura, civilizovano ponašanje, fer-plej u svakom pogledu!

Kada i ko je prvi primetio da si nadaren za sport?

Ja! Sve sam probao od sportova dok nisam našao ono pravo. Košarku. Bio sam i previše uporan. Onda je došla gluma. A i tu sam, izgleda, previše uporan.

Da li je trema još uvek prisutna na tvojim nastupima?

Trema?! To je za mene osećaj odgovornosti. Profesionalnosti. Ljubavi. Ako nje nema, u određenoj merii – ne postojiš!
selo-2
” Mislim, nemo se ljutiš”

Nastavnik koji mi je ostao u sećanju?

Obično se pamte učitelji. Početak. Ja ih se sa ljubavlju sećam. Ali, za mene, u ovim godinama (66) to je profesor glume Milenko Maričić. Zvali smo ga „majka Mara.“

Zauvek ću pamtiti:

Roditelje! Suprugu. Svakog na svoj način. Majka je iskon. Otac je bio – otac. Supruga je bila supruga! Izgleda da zbog njih takvih i ja trajem.

Nasmeje me:

Smeh je radost. Zato svako, sa pozitivnom energijom, mene obraduje.
Smeh je radost. Zato svako, sa pozitivnom energijom, mene obraduje.
Smeh je radost. Zato svako, sa pozitivnom energijom, mene obraduje.

Rastuži me:

Oni drugi.

Mesto na koje bih voleo da odem:

Kuba. Volim istrajnost. Doslednost. Bez obzira na cenu.

Šta je potrebno da bi bio uspešan u onome što voliš da radiš?

Upravo to, da voliš ono što radiš.

Za mene je ljubav…

Sve! A ona je i vera! Ako voliš onda i veruješ. Ako toga nema, ne znam kako postojiš?!
Постави коментар