Представа Убити птицу ругалицу на Светски дан позориштамарт 2014. године.
Књажевско-српски театар обележава Светски дан позоришта када ће на сцени „Јоаким Вујић“ бити изведена представа „Убити птицу ругалицу“ и прочитана традиционална међународна порука. Светски дан позоришта на иницијативу Међународног позоришног института (ИТИ) од 1961.године обележава се широм света. На тај дан целокупна позоришна заједница организује разне позоришне манифестације на којима се традициопнално чита међународна порука коју, на позив Међународног позоришног института, увек пише позоришна личност светског угледа. Прву поруку за Светски дан позоришта написао је Жан Кокто 1962.
Ове године поруку је написао јужноафрички драмски писац Брет Бејли.
ПОРУКА ЗА СВЕТСКИ ДАН ПОЗОРИШТА 2014: Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Под крошњама у засеоцима, на модерно опремљеним сценама светских метропола; у школским дворанама, на пољима, у храмовима; у страћарама, на трговима, у друштвеним центрима и градским подземљима, сједињавамо се путем пролазних позоришних светова које стварамо да бисмо изразили сву нашу сложеност, разноликост, рањивост, како у живом телу тако и у даху, у гласу. Окупљамо се да плачемо и да се сећамо; да се смејемо и проматрамо; да учимо, афирмишемо, замишљамо. Да се дивимо достигнућима технологије и оваплоћујемо богове. Да нас оставе без даха наше могућности поимања лепоте, саосећања и монструозности. Да осетимо енергију и моћ. Да славимо богатство наших културних разлика и премостимо границе које нас раздвајају. Где год постоји људско друштво, ту је и неукротиви Дух представе. Поникао из заједнице, он носи маске и костиме наших различитих традиција. Упреже наше језике, ритмове и покрете и отвара нови простор међу нама. А ми, уметници који радимо са овим древним духом, ми осећамо изазов да га урежемо у наша срца, идеје, наша тела како бисмо открили стварност у свој њеној световности и блиставој мистерији. Али, у овој епохи у којој се толики милиони људи боре за опстанак, пате под опресивним режимима и грабежљивим капитализмом, беже од конфликата и невоља, у којој нашу приватност нарушавају тајне службе, а наше речи контролишу наметљиве власти; у којој су шуме уништене, врсте искорењене, океани отровани: шта смо ми то дужни да откривамо? У овом свету неједнаких моћи где најразличитији хегемонијски слојеви покушавају да нас убеде да су један народ, раса, род, сексуално опредељење, религија, идеологија, културни оквир супериорнији од других, да ли је заиста одржива идеја да уметности треба да буду одвојене од друштвених агенди? Да ли ми, уметници из арена и са сцена, треба да се прилагођавамо пречишћеним захтевима тржишта, или пак треба да искористимо моћ коју имамо: да утремо пут у срцима и памћењу друштва, да окупљамо људе око себе, инспиришемо, опчињавамо и информишемо, и да стварамо један свет наде и сарадње отвореног срца?
БРЕТ БЕЈЛИ је јужноафрички драмски писац, дизајнер, редитељ, аутор инсталација и уметнички директор продукцијске куће TWV. Радио је широм Јужне Африке, у Зимбабвеу, Уганди, Хаитију, Демократској Републици Конго, у Великој Бртитанији и у Европи. Његова дела су играна и излагана у Европи, Аустралији и Африци, и освојила су неколико награда, укључујући и златну медаљу за дизајн на Прашком квадријеналу (2007). Био је председник жирија Прашког квадријенала 2011, и члан жирија на ИТИ-јевом такмичењу „Музичко позориште данас“ у марту 2013. Режирао је отварање Светског самита уметности и културе у Јоханесбургу (2009), а од 2006-2009 и отварања Међународног фестивала уметности у Харареу. Од 2008. до 2011. био је селектор јединог јужноафричког јавног уметничког фестивала у Кејптауну.
Нема коментара:
Постави коментар