Књажевско-српски театар доделио је Статуету ЈОАКИМ ВУЈИЋ за 2014. годину редитељу Андрашу Урбану.Статуета се сваке године (од 1985.) за Дан театра - Сретење свечано уручује лауреату за изузетан допринос развоју позоришне уметности у Србији.
Жири за доделу статуете у саставу: Небојшa Брадић, редитељ и уметнички директор крагујевачког позоришта (председник жирија), глумац Властимир Ђуза Стоиљковић (један од лауреата), мр Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра, Марија Солдатовић, драматург и Милош Крстовић, глумац крагујевачког позоришта, донео је одлуку којом се Статуета додељује познатом и награђиваном редитељу Андрашу Урбану.
Жири у образложењу ове одлуке каже:
Уметност не трпи реч "свиђа ми се"
Због тога Андраш Урбан чини напор продирања у савремени театар. Он произилази из савременог сензибилитета и не напушта авангарду. Урбанов театар је једноставан: гола сцена, столице и актери, енергија, ритам, текстови класика и бит-генерације, инвентивне псовке и перформерски наступи који више подсећају на живот него на глуму.
Урбан трага за позориштем страсти, брзине, динамике и у својим трагањима превазилази националне сужености. Зато Урбанове представе теже интеркултуралности, а не мултикултуралности. Оне настају из потребе да се поставе важна питања епохе у којој живимо.
Препорука за добитника Статуете Јоаким Вујић Андрашу Урбану је у представама које режира, позоришту које је основао и води, фестивалу који креира и позоришној мисији која траје.
Биографија Андраша Урбана
Андраша Урбана, редитеља позоришта ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ, пратимо још из 90-их година када је као млади редитељ смелих сценских креација у Народном позоришту у Суботици скренуо пажњу на себе. После петогодишње паузе наставља студије у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића и дипломира 2000. године.
Позориште ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ преузима 2005.године и режира Бихнера, Шекспира, Дуковског, Бекета, Михиза ... Аутор је кратких филмова; НИКО И НЕКО, СТАКЛО, КАО ДА НАС НЕМА и књиге приповедака ПАРТИЗАНИ ИЗ ЗОРЕ. Представе игра на мађарском језику уз српски титл.
Под Андрашовим руководством ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ играо је на бројним фестивалима као сто су БИТЕФ; Стеријино позорје, Фестивал професионалних позоришта Војводине, INFANT, THEALTER, DESZKA, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ.
Добитник је многобројних награда. Гостовао је у Бразилу, Њу Делхију, Келну, на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Еx pontu...
Прстен са ликом Јоакима Вујића Милану Русу
Милан Рус, глумац, редитељ и директор Српског позоришта из Будимпеште на предлог директора нашег театра Воја Лучића и одлуком Управног одбора, овогодишњи је добитник Прстена са ликом Јоакаима Вујића, награде која се у Књажевско-српском театру додељује од 2002.године.
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Милан Рус, глумац, редитељ, спиритус мовенс Српског позоришта у Будимпешти, деценијама је на Јоакимовом путу. У позоришној сезони када прослављамо две стотине година од прве професионалне представе на српском језику, Милан Рус на Јоакимовом путу носи и Јоакимов прстен.
Биографија Милана Руса
Милан Рус (Сегедин 1963.) студирао је Академију драмских уметности у Новом Саду, а дипломирао je у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је са писањем песама, а затим се врло успешно опробао у драмском жанру. Први је у историји српске драме написао пасију (сценско-музички приказ живота Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу и оперету.
Његова дела успешно су извођена на репертоару Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је и у многим театрима мађарске престонице.
Као његова најуспешнија дела издвајају се СЕНТАНДРЕЈСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, СОМБОРСКА РУЖА, ПАСТИР ВУКОВА- СВЕТИ САВА и друга.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Медаљон је додељен одлуком Управног одбора Књажевско-српског театра, а на предлог директора мр Воја Лучића .
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Признање се додељује за остварено партнерство у 2013. години на два пројекта која је иницирао Културни и документациони центар Срба у Мађарској: Месец српске културе у Мађарској (септембар 2013. године) и обележавање два века од прве професионалне представе Јоакима Вујића на српском језику (децембар 2013. године), а у које је, као партнер, био укључен и Књажевско-српски театар.
О Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) је институција основана 2003. године од стране Самоуправе Срба у Мађарској. Своје активности Центар обавља преко организације разних културних дешавања али и прикупљањем и архивисањем разних материјала везаних за Србе у Мађарској. Као такав он има широк спектар пословања и представља институцију која афирмише српско културно наслеђе и савремена достигнућа српске културе у Мађарској, интегришући их у светске и европске културолошке токове.
Своје програме он обавља на нивоу целе државе, а своје програмске активности реализује кроз музичке, књижевне, позоришне, изложбене, дечје, језичке, фолклорне, ликовне програме, сопствену продукцију, издаваштво и слично. Кроз активан рад подстиче делатност организација на пољу културе пружањем стручне, материјалне, организационе и друге помоћи.
Као таква институција Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) све више успева да окупи, прикаже и презентује културна остварења припадника српског народа у Мађарској, али исто тако и уметника из матице, односно, припадника српске дијаспоре.
На пољу културе релевантан је заступник Срба у Мађарској о чему сведочи признање од стране Владе Мађарске и Владе Републике Србије.
Српским културним и документационим центром руководи директор Милана Ђурић.
Годишња награда глумици Катарини Митровић
Катарина Митровић је рођена у Београду, 2003.године. дипломирала глуму у класи професорке Мирјане Карановић. За време студија била је члан трупе “Балкан - нови покрет” са којом је учествовала на многим фестивалима. Од 2003. године је стални члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Као најзначајније улоге Катарина издваја улогу Вере у представи Гола Вера, Јулије у представи Ромео и Јулија, Јулишке Балог у представи Чудо по Јоакиму, Рејчел Краб у представи Један човек двојица газда, Јоване у представи Хладњача за сладолед, Скаут у представи Убити птицу ругалицу и друге.
Награђивана је за улогу Јулије у представи Ромео Јулија на Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈоакимФест 2004. године и за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу 2013. године, а добитница је и годишње награде Театра за 2005. годину.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед награђена је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.
Годишња награда инспицијенту Николи Стевовићу
Никола Стевовић рођен је 03.12.1980. године у Крагујевцу. Основну школу Мома Станојловић завршио је 1995. године, након чега одлази у Торонто (Канада), и наставља своје образовање у Silverthorn Collegiate Institute, а по завршетку школовања уписује Колеџ у Thunder Bay. У Канади је провео 10 година, а по повратку у Србију запошљава се у Бизнис старт-ап центру у Крагујевцу. У Књажевско-српском театру ради као инспицијент од 27.10.2011. године, када је имао свој деби у представи Ноћ у кафани Титаник, редитеља Небојше Брадића. Након тога, радио је у представама: Један човек, двојица газда (редитељ Небојшa Брадић), 12 гневних људи (редитељ Neil Fleckman), До голе коже (редитељ Pierre Walter Politz), Хладњача за сладолед (редитељ Приможа Беблер), Човек, звер и врлина (редитељ Маркo Мисирачa) и Убити птицу ругалицу (редитељ Небојшa Брадић). Никола је кроз свој досадашњи рад у нашем театру показао висок професионализам, посвећеност послу и жељу за личним развојем и напредовањем.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића награђен је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.
www.joakimvujic.com
Жири за доделу статуете у саставу: Небојшa Брадић, редитељ и уметнички директор крагујевачког позоришта (председник жирија), глумац Властимир Ђуза Стоиљковић (један од лауреата), мр Војо Лучић, директор Књажевско-српског театра, Марија Солдатовић, драматург и Милош Крстовић, глумац крагујевачког позоришта, донео је одлуку којом се Статуета додељује познатом и награђиваном редитељу Андрашу Урбану.
Жири у образложењу ове одлуке каже:
Уметност не трпи реч "свиђа ми се"
Због тога Андраш Урбан чини напор продирања у савремени театар. Он произилази из савременог сензибилитета и не напушта авангарду. Урбанов театар је једноставан: гола сцена, столице и актери, енергија, ритам, текстови класика и бит-генерације, инвентивне псовке и перформерски наступи који више подсећају на живот него на глуму.
Урбан трага за позориштем страсти, брзине, динамике и у својим трагањима превазилази националне сужености. Зато Урбанове представе теже интеркултуралности, а не мултикултуралности. Оне настају из потребе да се поставе важна питања епохе у којој живимо.
Препорука за добитника Статуете Јоаким Вујић Андрашу Урбану је у представама које режира, позоришту које је основао и води, фестивалу који креира и позоришној мисији која траје.
Биографија Андраша Урбана
Андраша Урбана, редитеља позоришта ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ, пратимо још из 90-их година када је као млади редитељ смелих сценских креација у Народном позоришту у Суботици скренуо пажњу на себе. После петогодишње паузе наставља студије у Новом Саду у класи професора Боре Драшковића и дипломира 2000. године.
Позориште ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ преузима 2005.године и режира Бихнера, Шекспира, Дуковског, Бекета, Михиза ... Аутор је кратких филмова; НИКО И НЕКО, СТАКЛО, КАО ДА НАС НЕМА и књиге приповедака ПАРТИЗАНИ ИЗ ЗОРЕ. Представе игра на мађарском језику уз српски титл.
Под Андрашовим руководством ДЕЖЕ КОСТОЛАЊИ играо је на бројним фестивалима као сто су БИТЕФ; Стеријино позорје, Фестивал професионалних позоришта Војводине, INFANT, THEALTER, DESZKA, ЈОАКИМИНТЕРФЕСТ.
Добитник је многобројних награда. Гостовао је у Бразилу, Њу Делхију, Келну, на сарајевском МЕСС-у, љубљанском Еx pontu...
Прстен са ликом Јоакима Вујића Милану Русу
Милан Рус, глумац, редитељ и директор Српског позоришта из Будимпеште на предлог директора нашег театра Воја Лучића и одлуком Управног одбора, овогодишњи је добитник Прстена са ликом Јоакаима Вујића, награде која се у Књажевско-српском театру додељује од 2002.године.
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Милан Рус, глумац, редитељ, спиритус мовенс Српског позоришта у Будимпешти, деценијама је на Јоакимовом путу. У позоришној сезони када прослављамо две стотине година од прве професионалне представе на српском језику, Милан Рус на Јоакимовом путу носи и Јоакимов прстен.
Биографија Милана Руса
Милан Рус (Сегедин 1963.) студирао је Академију драмских уметности у Новом Саду, а дипломирао je у Будимпешти. Оснивач је и директор Српског позоришта у Мађарској. Почео је са писањем песама, а затим се врло успешно опробао у драмском жанру. Први је у историји српске драме написао пасију (сценско-музички приказ живота Исуса Христа). Аутор је музике и либрета за прву српску рок-оперу и оперету.
Његова дела успешно су извођена на репертоару Српског позоришта у Будимпешти. Ангажован је и у многим театрима мађарске престонице.
Као његова најуспешнија дела издвајају се СЕНТАНДРЕЈСКО ЈЕВАНЂЕЉЕ, СОМБОРСКА РУЖА, ПАСТИР ВУКОВА- СВЕТИ САВА и друга.
Медаљон са ликом Јоакима Вујића Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Медаљон је додељен одлуком Управног одбора Књажевско-српског театра, а на предлог директора мр Воја Лучића .
У образложењу ове одлуке, између осталог, стоји:
Признање се додељује за остварено партнерство у 2013. години на два пројекта која је иницирао Културни и документациони центар Срба у Мађарској: Месец српске културе у Мађарској (септембар 2013. године) и обележавање два века од прве професионалне представе Јоакима Вујића на српском језику (децембар 2013. године), а у које је, као партнер, био укључен и Књажевско-српски театар.
О Културном и документационом центру Срба у Мађарској
Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) је институција основана 2003. године од стране Самоуправе Срба у Мађарској. Своје активности Центар обавља преко организације разних културних дешавања али и прикупљањем и архивисањем разних материјала везаних за Србе у Мађарској. Као такав он има широк спектар пословања и представља институцију која афирмише српско културно наслеђе и савремена достигнућа српске културе у Мађарској, интегришући их у светске и европске културолошке токове.
Своје програме он обавља на нивоу целе државе, а своје програмске активности реализује кроз музичке, књижевне, позоришне, изложбене, дечје, језичке, фолклорне, ликовне програме, сопствену продукцију, издаваштво и слично. Кроз активан рад подстиче делатност организација на пољу културе пружањем стручне, материјалне, организационе и друге помоћи.
Као таква институција Културни и документациони центар Срба у Мађарској (Српски културни центар) све више успева да окупи, прикаже и презентује културна остварења припадника српског народа у Мађарској, али исто тако и уметника из матице, односно, припадника српске дијаспоре.
На пољу културе релевантан је заступник Срба у Мађарској о чему сведочи признање од стране Владе Мађарске и Владе Републике Србије.
Српским културним и документационим центром руководи директор Милана Ђурић.
Годишња награда глумици Катарини Митровић
Катарина Митровић је рођена у Београду, 2003.године. дипломирала глуму у класи професорке Мирјане Карановић. За време студија била је члан трупе “Балкан - нови покрет” са којом је учествовала на многим фестивалима. Од 2003. године је стални члан драме Књажевско-српског театра у Крагујевцу. Као најзначајније улоге Катарина издваја улогу Вере у представи Гола Вера, Јулије у представи Ромео и Јулија, Јулишке Балог у представи Чудо по Јоакиму, Рејчел Краб у представи Један човек двојица газда, Јоване у представи Хладњача за сладолед, Скаут у представи Убити птицу ругалицу и друге.
Награђивана је за улогу Јулије у представи Ромео Јулија на Фестивалу професионалних позоришта Србије ЈоакимФест 2004. године и за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед на Фестивалу првоизведених представа у Алексинцу 2013. године, а добитница је и годишње награде Театра за 2005. годину.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића за улогу Јоване у представи Хладњача за сладолед награђена је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.
Годишња награда инспицијенту Николи Стевовићу
Никола Стевовић рођен је 03.12.1980. године у Крагујевцу. Основну школу Мома Станојловић завршио је 1995. године, након чега одлази у Торонто (Канада), и наставља своје образовање у Silverthorn Collegiate Institute, а по завршетку школовања уписује Колеџ у Thunder Bay. У Канади је провео 10 година, а по повратку у Србију запошљава се у Бизнис старт-ап центру у Крагујевцу. У Књажевско-српском театру ради као инспицијент од 27.10.2011. године, када је имао свој деби у представи Ноћ у кафани Титаник, редитеља Небојше Брадића. Након тога, радио је у представама: Један човек, двојица газда (редитељ Небојшa Брадић), 12 гневних људи (редитељ Neil Fleckman), До голе коже (редитељ Pierre Walter Politz), Хладњача за сладолед (редитељ Приможа Беблер), Човек, звер и врлина (редитељ Маркo Мисирачa) и Убити птицу ругалицу (редитељ Небојшa Брадић). Никола је кроз свој досадашњи рад у нашем театру показао висок професионализам, посвећеност послу и жељу за личним развојем и напредовањем.
На предлог директора Књажевско-српског театра Воја Лучића награђен је годишњом наградом нашег позоришта за 2013.годину.
www.joakimvujic.com
Нема коментара:
Постави коментар