понедељак, 11. јун 2012.

MONODRAMA MIRKA BABIĆA KAD SU CVETALE TIKVE


30 godina od osvajanja dve nagrade na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu
10. jun 2012. godine

Mirko Babić je 1982. godine na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu osvojio dve Zlatne kolajne, stručnog žirija i publike, sa monodramom Kad su cvetale tikve po tekstu Dragoslava Mihailovića. 
Te godine žiri zemunskog Festivala monodrame i pantomime sačinjavali su dramski umetnici: Milan Puzić (prvak beogradskog Narodnog pozorišta), Jovan Milićević(prvak beogradskog Narodnog pozorišta), Maja Dimitrijević (prvakinja Jugoslovenskog dramskog pozorišta iz Beograda), Vukosava Doneva (prvakinja Dramskog teatra iz Skoplja) i Predrag Miki Manojlović tada glumac Narodnog pozorišta u Beogradu. 
Zlatna kolajna stručnog žirija dodeljena je Mirku Babiću jednoglasno. Zlatna kolajnapublike dodeljenja je Mirku Babiću sa prosečnom ocenom 9,53. 

Jedno dobro delo, kao što je roman Kad su cvetale tikve, trebalo je pretočiti u živu reč. Smatrajući da to nije nimalo lako, ulepšavao sam ga na laganoj vatri, više od godinu dana. Uostalom, trebalo je izaći sa tim, bar na istom kvalitetno-umetničkom nivou, a da i ne govorim o tome da ga je trebalo nadgraditi.
Sudbina Ljube Vrapčeta učinila mi se bliskom i ostvarljivom za interpretaciju. Sudbina mladog i neobaveznog čoveka u vremenu dosta teškom. Vremenu u kome se on, na žalost, nije snašao. Činioci koji su šamarali Šampiona bili su njemu nedostupni, strani, neshvatljivi, neuhvatljivi. Šampion nije uspeo da izbegne dosta teške udarce od dosta jakog protivnika: sudbine…, izjavio je prilikom izrade monografije o dobitnicima Statuete Joakim Vujić, glumac Mirko Babić o jednoj od uloga koje su obeležile njegovu karijeru.

Ovim delom pozorište može da se pohvali kao i naša kinematografija, tekstovima koji su tiho otišli sa repertoara, bez formalnih zabrana. Zasluga je mladog glumca iz Kragujevca Mirka Babića što je, u pripovedačkoj varijanti, Tikve Dragoslava Mihailovića vratio na scenu. I to na najbolji način. Na scenu je izašao sportski građen momak, običan, zapečen, baš takav kakav je mogao da zaluta sa Dušanovca, i počeo da se ispoveda zadihan, da li od treninga sa bokserskim džakom ili od treme pred punim gledalištem. Tako je prirodno i ne glumački govorio tekst, da smo zaboravili onog koga je najmanje trebalo da zaboravimo, pisca ove sjajne proze, i poistovetili se sa sudbinom iznenada stvarnog Ljube Vrapčeta. Rastao je Ljuba šampion, rasla je njegova neizmerna muka, rastao je glumački izraz Mirka Babića.
Na kraju, kada je prepričao razgovor sa majkom drugara koga je ubio i iz daljine tuđeg sveta kriknuo nekako muški škrto za svojim Dušanovcem, bilo nam je jasno ko će biti pobednik Desetog jubilarnog festivala monodrame i (izostale) pantomime u Zemunu.
Oko nagrade se složio i stručni žiri, publika i evo sada potpisani pozorišni hroničar.
BELEŠKA KRITIKE - Jovan Ćirilov POLITIKA 

Dragoslav Mihailović (Ćuprija, 17. novembar 1930) je srpski književnik, redovni član SANU, dobitnik mnogih književnih nagrada i priznanja, prevođen na više evropskih jezika.
Rođen u Ćupriji, studirao u Beogradu Filozofski fakultet na Grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik. Sa dvadeset godina biva hapšen i poslan na Goli otok. Fakultet završava 1957. godine, ali ne uspeva da nađe stalno zaposlenje i često je menjao posao.
Roman „Kad su cvetale tikve“ prvi put je objavljen 1968. godine i izazvao je u to vreme značajnu reakciju socijalističkog režima. Predstava koja je trebalo da se igra po ovom romanu je zabranjena, a sam autor tvrdi da ju je Josip Broz lično zabranio. Sem ovog, Mihailović je objavio i sledeća dela:Frede, laku noć, Petrijin venac, Čizmaši, Goli otok, Crveno i plavo, Vreme za povratak, Gori Morava.... 

Постави коментар